Krećemo se bučnom i nemirnom putanjom odrastanja i na tom putu često zaboravljamo da negde, u mestima vremenski i prostorno udaljenim od nas, posebno u ovom haotičnom vremenu, žive oni malobrojni, bliski nam ljudi koji nam suštinski znače mnogo više nego što smo mi to sada u stanju da shvatimo. Žive svojim tihim, usamljenim i jednostavnim životima. A onda, kada se jednog dana gotovo preko noći ugase, nastane kratkotrajna tišina u kojoj slike iz detinjstva ožive, njihove boje se pojačaju, a vi ponovo prolazite ulicom sa mirisom sveže trave punom vesele graje držeći svoju ručicu u jednoj toploj, smežuranoj i ponosnoj ruci. Sada samo u sećanju.
16. February, 2009
Nalazi se u Pogled unutra |
Nema komentara »
18. July, 2008
Večeras sam želela da pišem o putovanju u prošlost. Da zajedno zaronimo u detinjstvo i da se setimo svega onoga što je obeležilo neke kako izgleda daleke godine, ali mi sada nije do osmehivanja. Jedna nova, treperuća zvezda se pojavila na nebu. Već neko vreme pomno pratim dirljivu i ljubavlju ispunjenu priču o Cicibelli, koju je sa nama podelila Studena. Kroz ovu priču, koja se nakon mnogo truda i nade okončala pre par dana, od Studene možemo naučiti još neke, vrlo bitne stvari… Cicibellu nikada nisam imala prilike da vidim uživo, da je dodirnem, pomazim, niti da joj pomognem da ozdravi. Ipak, zavolela sam je i radovala se njenom ozdravljenju. Koje se nikada nije desilo. Počivaj u miru, milo lane.
Nalazi se u Kaleidoskop, Pogled unutra |
2 komentara »
