30. November, 2017

Sasvim slučajno sam zavolela septembar na moru.
Rasterećeni putevi. Prijatne vrućine. Plaže bez mnogo ljudi. Svitanja bez vreve. Leto samo što nije iscurelo, a ti hvataš njegove poslednje dane, ispunjene mirisima i nakupljenim utiscima, i slažeš ih u teglice sa kariranim poklopcima, spuštaš ih na neke male police duboko u sebi, poput neke slatke zimnice, da bi ih u sivilo koje nam sa zimom predstoji izvukla i hranila se njihovim sadržajem, šmeškajući se, dok polako žvaćeš i upijaš.
U septembru, tamo na moru, dan je dovoljno dugačak da u njemu možeš da se nauživaš u čarima plaže, a noć traje dovoljno dugo da se lepo naspavaš.

Nastavak...