Cvrkutanje

Ne mogu da verujem da je prošlo tačno dve nedelje od našeg povratka sa odmora. Imam utisak da je jesen uveliko počela, a kao da sam pri tom zaboravila da sve svoje letnje stvari izbacim iz ormara i zamenim ih nečim toplijim. Osećaj me nije prevario – na Zakintosu smo uživali u poslednjim pravim letnjim danima ove godine. Prvi put sam u životu beležila sve ono što mi se na odmoru dešavalo i sva svoja zapažanja o mestima, ljudima i običajima.

Nastavak...

Let na naš „godinu posle“ medeni mesec je tog dana bio zakazan za 5.25 ujutru. To je praktično značilo da od spavnja nema ništa, a da će njega zameniti slatko iščekivanje i smirivanje leptirića u stomaku. Za mene ovo letovanje predstavlja šlag na torti koju je zamesilo ovo leto, za mene drugo po redu najlepše leto u životu. Nakon njega me čekaju neke velike prepone, koje bez odlaganja moram početi da preskačem. More će mi poslužiti da napunim baterije do vrha i krenem u trčanje štafete, a nisam ni sigurna na koliko kilometara je trčim.

Nastavak...

Izreka Teško žabu u vodu naterati kao da je skovana za mene. Najčešće je potreban samo mali povod da bi krenula u akciju. Tako je bilo i ovog puta. Uzrok našeg produženog vikenda u Splitu bilo je gostovanje jednog od najvećih svetskih bonsai majstora Valtera Pala (Walter Pall) iz Nemačke. A pored njega, odande smo poneli još gomilu, mahom pozitivnih, utisaka.

Nastavak...

Početkom novembra prošle godine, Ivan i ja smo razmišljali da je bilo već krajnje vreme da posetimo neku planinu. Nakon što smo napravili detaljan plan i program našeg putovanja, zaputili smo se u Bugarsku, u njihovo poznato skijalište Bansko. Imali smo ideju da malo odmorimo i, ono što je najbitnije, da osvojimo najviši vrh Pirina, Vihren (2914 m). Mi i naša Lada Niva nismo mogli biti srećniji!

Nastavak...