30. August, 2014

Kroz dolinu VardaraU svitanje, predeli koji su sa vama putovali tokom noći polako otkrivaju svoj lik. Dolina Vardara je tako neodoljivo prostrana u svim pravcima i plišano gusta od zelenila, da svaki umor zamenjuje divljenjem. Ogromne vetrenjače pobacane po brdima nežno se okreću, radujući se naletima vetra. Odbijajući se o njih, sunce se prosipa po predelu. Podiže glavicu, protrlja se po licu otresajući sa sebe san, a zatim se zagleda negde daleko. Napreže okice u želji da stvori što jasniju sliku. A zatim osmeh. Otkrovenje. Pruža rukicu i spušta je na prozor. Nežno šara po njemu, sa  pogledom i dalje usredsređenim. U daljine.

Nastavak...

27. July, 2012

Pogled na Kornjačino ostrvo i SitonijuSada znam da ima nešto gore od izneverenih očekivanja. A to je da nakon toga što dobijete više od očekivanog morate da se vratite na staro. Staro toliko klimavo i krkho, da morate da nađete način da ga ojačate, učinite stabilnim. I lepim, dakako. Ako trenutno u bilo šta verujem, a da to može da sredi stvari, to je lepota. Povratak iz Grčke sada mi je pao teže nego ikada.

Nastavak...

26. June, 2009

Kineska knjigaOvih dana radujem se i pri samoj pomisli da nam možda uskoro više neće biti potrebne vize. To je utrlo put mojoj mašti, koja je već počela da kuje planove gde ćemo i kako ići, što mi je do sada delovalo možda ne kao dalek san, ali kao suvišan utrošak energije i previše cimanja – da. Dok ne dobijemo zeleno svetlo, koristim ono što imam, grabeći svaku priliku koja mi se pruži. Tako sam juče posetila, ni manje ni više nego – Kinu.

Nastavak...

26. March, 2009

KnjižicaNaslovila sam ovaj tekst po rubrici jednog našeg ženskog časopisa za koji smo Ivan i ja pre par godina radili. Cilj je bio predstavljanje drugačijih, zanimljivih i posebnih destinacija za koje nam nije bio potreban pasoš, što je značilo (a sada je posebno tako!) da smo u to vreme aktivno putovali isključivo po Srbiji i otkrivali ne tako poznata mesta, koja smo zatim predstavljali i drugima – Ivan fotografijom, ja tekstom.

Nastavak...

1. November, 2008

Kajaci kod NotosaProđoše dve nedelje. Ne, proleteše. Poslednji dan našeg ovogodišnjeg odmora izabrali smo da provedemo na nama najdražem mestu, koje nam je ujedno i najbliže – kod Notosa. Malo me je uhvatila panika sa saznanjem da se uskoro vraćamo kući. Volim ja naš dom, ali mi mnogo prija ovdašnja klima i mentalitet. Očigledno radim na solarnu energiju i nedostaje mi neposrednost. Možda se ponavljam, ali ovo jeste jedan neiskvareni deo zemlje.

Nastavak...

Nalazi se u | Nema komentara »