Ovih dana radujem se i pri samoj pomisli da nam možda uskoro više neće biti potrebne vize. To je utrlo put mojoj mašti, koja je već počela da kuje planove gde ćemo i kako ići, što mi je do sada delovalo možda ne kao dalek san, ali kao suvišan utrošak energije i previše cimanja – da. Dok ne dobijemo zeleno svetlo, koristim ono što imam, grabeći svaku priliku koja mi se pruži. Tako sam juče posetila, ni manje ni više nego – Kinu.
26. June, 2009
Nalazi se u Dome, slatki dome, Knjiški moljac |
10 komentara »
26. March, 2009
Naslovila sam ovaj tekst po rubrici jednog našeg ženskog časopisa za koji smo Ivan i ja pre par godina radili. Cilj je bio predstavljanje drugačijih, zanimljivih i posebnih destinacija za koje nam nije bio potreban pasoš, što je značilo (a sada je posebno tako!) da smo u to vreme aktivno putovali isključivo po Srbiji i otkrivali ne tako poznata mesta, koja smo zatim predstavljali i drugima – Ivan fotografijom, ja tekstom.
Nalazi se u Knjiški moljac, Pasoš |
13 komentara »
1. November, 2008
Prođoše dve nedelje. Ne, proleteše. Poslednji dan našeg ovogodišnjeg odmora izabrali smo da provedemo na nama najdražem mestu, koje nam je ujedno i najbliže – kod Notosa. Malo me je uhvatila panika sa saznanjem da se uskoro vraćamo kući. Volim ja naš dom, ali mi mnogo prija ovdašnja klima i mentalitet. Očigledno radim na solarnu energiju i nedostaje mi neposrednost. Možda se ponavljam, ali ovo jeste jedan neiskvareni deo zemlje.
Nalazi se u |
Nema komentara »
23. October, 2008
Sedimo na Roksi, jednoj od naših omiljenih plaža na Zakintosu. Jutros smo ispratili našeg Italijana, Karpuzija. Otišao je nakon 24 dana odmora ovde, a sledeće godine dolazi na mesec dana. Iz godine u godinu njegovo prisustvo ovde se produžava. Do Rima mu treba oko 18 sati, što kolima, što trajektom. On, njegova ženica i druga porodica sa kojom su došli popakovali su sve svoje mnogobrojne stvari u dva džipa, jedva smo ih naterali da konačno uđu u kola, i nakon mnogo mahanja i trubljenja, uputili su se ka glavnom gradu. Marcija je bila vrlo tužna što su otišli. Ipak su oni ovde omiljeni.
Nalazi se u |
Nema komentara »
17. October, 2008
Danas je dan samo za uživanciju, koju neki popularno zovu blejanje. Sedimo kod Notosa. Zapravo, ja sam udobno zavaljena u jednu od njegovih platnenih ležaljki, držim računar na nogama, slušam kako trska šušti pod naletima vetra koji je danas jači nego obično. U pozdini se čuje neka tiha pop-rok muzika, kroz bujno rastinje se na desetak metara nazire more, a drvene perlice veselo lupkaju u šanku, obuhvatajući ovu atmosferu opuštenošću i bezbriznošću. Ivan fotografiše i usput gunđa kako je ovde trebalo da dođemo ranije, a ne da sedimo kod kuće. Ja se ne žalim ni za to, jer mi je atmosfera u apartmanima prijala, kao i uvek. Lepo je osećati se kao kod kuće, u pravom smislu te reči. Kuća bi i trebalo da predstavlja mesto gde se osećate sigurno, opušteno i gde bez straha ostvarujete svoj puni potencijal. Da li to svako može da postigne kod svoje kuće? Ne bih rekla, nažalost.
Nalazi se u |
Nema komentara »
