6. August, 2017

Ovih dana oko mene je protrčavalo mnogo sitne dečice. Neka od njih i dalje sisaju, a neke od njihovih majki za glavu se hvataju zbog večitih dilema oko dojenja. Da li treba, koliko treba, gde treba, kako treba, zašto treba… Nedelja dojenja se danas završava, a ja, eto, osećam potrebu da dam svoj skromni doprinos tome da se ova divna, blagotvorna navika ponovo utemelji, bez previše galame i pompe, s kojom je očigledno postalo teško prići bilo kojoj temi. I da mame mogu konačno da se opuste u onome što je priroda tako mudro osmislila za njih i njihove male potomke, a dojenje je svakako na samom vrhu te liste. Pišem iz srca ono što sam rekla svakoj drugarici koja je u prvim danima bila sluđena pitanjima vezanim za jedinu organic ishranu za bebe – mamino mleko.

Nastavak...

20. July, 2017


Svet je odavno detinjstvu oduzeo njegovu nevinost. Naše generacije su možda rasle okružene cvetićima, leptirićima i horom kolibra, dok istina ni približno nije bila tako lepršava i šarena. I u vreme kada smo mi bili samo nestašni, radoznali klinci, okruženi indijancima i kaubojcima, ukrasnim salvetama i spomenarima, oko nas su tinjali ratovi – oni kućni, porodični, pa oni skriveni, latentni ratovi u jednom zatvorenom, izolovanom društvu u kome su živeli mnogi željni letenja. I veliki, surovi ratovi koji su se uveliko zahuktavali spokojnom detinjstvu iza leđa.

Nastavak...

1. November, 2015

Rukice

Ta rukica bila je tako malena, krhka, gotovo prozračna, da je trebalo uložiti trud dodirnuti je a pri tom joj ne naneti bol. Bio je to najnežniji dodir na svetu. Nezamislivo nežan. Za takav dodir morala sam se istopiti, do granica gde se moja fizička snaga svodi na čistu energiju. Taj maleni dodir je bio naš jedini kontakt. Njime smo nekako morali da joj kažemo koliko je volimo.

Nastavak...

12. April, 2011

Družeći se, svakoga dana otkrivamo nešto novo, nove načine da svoju svakodnevicu učinimo lepšom, jednostavnijom, zdravijom, prisnijom. I baš sada, kada je vreme takvo da kuća postaje sve manje interesantna, dok se napolju otvara čitav jedan novi svet, dobili smo našu maramu za nošenje. Tek sada pravo istraživanje može da počne!

Nastavak...

28. September, 2010

Milica vozi kolicaDuga je ovo godina. I velika, ogromna. U nju je stalo toliko stvari, koje će se sigurno godinama u meni slagati i pronalaziti svoje mesto u fiočicama života. A svakako mi ni na kraj pameti nije bilo da ću se u roku od 5 meseci dvaput poroditi. Doduše, prvi put je bio pravi, kako kažu, onaj dokumentovani na jednom papiru A4 formata, čije ožiljke osećam negde duboko u stomaku i još dublje u srcu. Drugi put je bio po telo bezazleniji, ako izuzmemo uzbuđenje od kog su mi prsti trnuli, a po dušu je bio spasonosan. Držala sam svog dragog podruku i hrlila ka Suncu koje se razlivalo napolju, iza onih teških vrata. Tako bih ja opisala svetlo na kraju tunela. Sa korpom u kome je spavala naša devojčica, bežali smo kući. Osvojili smo život.

Nastavak...