Cvrkutanje

Ne volim nedelje. Ne samo zato što je sutra početak nove radne sedmice, već zato što je  ovaj dan često nekako pust i dosadan, a i nekako mi ne miriše lepo. Skoro sam u Zabavniku čitala kako je veliki beogradski dobrotvor Nikola Spasić bio sujeveran za utorak i smatrao je da ništa veliko i važno tada ne valja počinjati, niti raditi. Upravo je takav moj odnos prema nedelji i baš zato se trudim da mi ona prođe što zanimljivije. Jučerašnji dan ima sve kvalitete da promeni moje mišljenje o nedeljama.

Danas je tačno godinu dana od našeg venčanja. Sećam se da je celu noć pred uplovljavanje u bračne vode padala jaka i uporna letnja kiša, a ja sam celu noć bila budna, piljeći u mokro nebo.  Konačno je osvanulo jutro - prohladno i tmurno. Poslužilo mi je taman da sredim svoje misli. A onda se sunce konačno probilo. Reka je bila lepša nego ikad.

Postoji mnogo načina da provedete vikend, posebno ako ste lako prilagodljivi i ako ne robujete nekim svojim čvrsto zacrtanim pravilima. Već osam godina imamo čamac, a nismo imali petlje da se sami otisnemo na neki dalji put. Međutim, ovaj vikend smo imali tu sreću da ga provedemo sasvim nesvakidašnje. Učestvovali smo u mini regati kojoj je krajnja destinacija bio Titel na Tisi. Zajedno sa još četiri prelepa brodića krstarili smo ukupno petnaest sati i videli i doživeli bezbroj nezaboravnih stvari.