Cvrkutanje

Vremenska prognoza javlja da je još jedan vreo period pred nama. Odlučila sam da se dobro naoružam, posebno imajući u vidu nedostatak klime koja bi me rashladila. Smislila sam način da se dobro osvežim. Rešenje leži u čaju. Ali ne u onom “pravom”, već u hladnom. Možda je ispravna ona teorija da kada je napolju vruće i u sebe treba unositi tople napitke, ali neka hvala. Više mi prija ova varijanta.

Nije prošlo mnogo od kako sam napisala tekst o buđenju proleća, a već hodam razgaćena zbog letnjih vrućina koje su se nadvile nad naše krajeve. Mada, kako javljaju moji dopisnici iz inostranstva, ni preko nije ništa bolje, samo što mnogi od njih nemaju reku, pa im je malo teže. Za naš čamac možemo reći da je skoro u potpunosti sređen, osim što čekamo dušeke koji bi trebalo da stignu ovih dana. Tada ćemo biti spremni da se otisnemo i na neki malo dalji put.

Jedno od osećanja koje leti preovlađuje jeste žeđ. I uvek se postavlja ono staro pitanje kako je prevazići, a da se pri tom ne javi osećaj bućkanja u stomaku, štucanja, nadimanja, ili sladak osećaj u ustima koji nam po stoti put dokazuje da gazirane mućkalice nisu u stanju da nam utole žeđ, čak je i povećavanju. Svakako je voda pravo rešenje, ali šta ako želite nešto posebno, ako želite jedan od onih ukusa u kojima biste uživali? Ledena kafa koju sam smislila svakome ko preko leta svrati do nas da se odmori i okrepi baci osmeh na lice, dok se taj srećnik ili srećnica oblizuju, pitajući me kako sam sada ovo smislila. Evo kako glasi moj odgovor.