Zastanem ponekad, stavim prst na čelo i zapitam se tražim li ja mnogo. Nikoga ne zagledam, nikome ne smetam da živi kako hoće, moja očekivanja od drugih svedena su na minimum. To mi se nekako čini kao zdrava logika, koja ide na ruku i meni i ljudima oko mene. Ipak, sve je više stvari koje bude u meni nešto što bi iz temelja moglo da uzdrma ovakva moja uverenja i stvori od mene ono što ne bih volela da budem. Možda sam za današnje vreme postavila preširoke granice? Obziri i osećaj za sebe i druge gube se, a moju zemlju bahato zauzimaju drugi.
7. February, 2009
Nalazi se u Blograd, Sava, U formi |
16 komentara »
3. May, 2008
Sedeći juče na svojoj terasi i čitajući knjigu, odjednom sam začula tutnjavu sa Save, koja mi je toliko blizu, da bih mogla da je vidim, samo da mi je stan okrenut na tu stranu. Bubnjevi. Je’n dva. Je’n dva. ‘Si ga priključio, aman? A zatim se bojažljivo javila i gitara. I tako poznat glas. Brzo sam se obukla, sela na bicikl i odvozala se do Teatra na Savi. Hrleći ka muzici, sve srećnija, pored reke otkrila sam – Partibrejkerse.
Nalazi se u Muzička kutija, Sava |
7 komentara »
