Cvrkutanje

Jedno od osećanja koje leti preovlađuje jeste žeđ. I uvek se postavlja ono staro pitanje kako je prevazići, a da se pri tom ne javi osećaj bućkanja u stomaku, štucanja, nadimanja, ili sladak osećaj u ustima koji nam po stoti put dokazuje da gazirane mućkalice nisu u stanju da nam utole žeđ, čak je i povećavanju. Svakako je voda pravo rešenje, ali šta ako želite nešto posebno, ako želite jedan od onih ukusa u kojima biste uživali? Ledena kafa koju sam smislila svakome ko preko leta svrati do nas da se odmori i okrepi baci osmeh na lice, dok se taj srećnik ili srećnica oblizuju, pitajući me kako sam sada ovo smislila. Evo kako glasi moj odgovor.

Moram da se pohvalim, jer se lepim stvarima valja hvaliti. Danas mi je rođendan. Dvadeset peti. Četvrt veka. Osećam se odlično. Nego, nećemo sada o godinama i o prolaznosti. Hoću da vas pozovem na posluženje. Spremila sam vam mafine, a kao prilog vam predlažem kaficu ili, još bolje, čaj. Pa, izvol’te, dragi moji virtuelni prijatelji. Neka štrikanje počne. Danas je dan za zabavu. Volim poklone, ali još više volim dobro društvo. I lepe teme.