30. November, 2017

Sasvim slučajno sam zavolela septembar na moru.
Rasterećeni putevi. Prijatne vrućine. Plaže bez mnogo ljudi. Svitanja bez vreve. Leto samo što nije iscurelo, a ti hvataš njegove poslednje dane, ispunjene mirisima i nakupljenim utiscima, i slažeš ih u teglice sa kariranim poklopcima, spuštaš ih na neke male police duboko u sebi, poput neke slatke zimnice, da bi ih u sivilo koje nam sa zimom predstoji izvukla i hranila se njihovim sadržajem, šmeškajući se, dok polako žvaćeš i upijaš.
U septembru, tamo na moru, dan je dovoljno dugačak da u njemu možeš da se nauživaš u čarima plaže, a noć traje dovoljno dugo da se lepo naspavaš.

Nastavak...

27. February, 2017

Brdoviti, zeleni Beograd, moj je omiljeni. Taj deo grada prožet asfaltiranim puteljcima koji prolaze kroz šumu, pa izlaze na čistinu, penju se pa silaze, dok se usput smenjuju neke stare vile sa ogromnim, obraslim dvorištima, usamljene poput uspavanih lepotica, lepe i daleke, i parkovi sa malobrojnim posetiocima. Tu su i neki strani životi u stranim rezidencijama, pa usamljene klupice, pa stazice za šetnju. Tišina i zelenilo u kojima se samo naziru tragovi urbanosti, čine da se osećam izdvojeno i opušteno u jednoj toploj, gradskoj suboti koja ume da bude stresna u upornoj težnji velikog broja ljudi za “kvalitetno provedenim vremenom” na otvorenom. U jednom takvom ušuškanom kutku grada, sa pogledom na obronke Topčidera, pronašli smo Javni akvarijum i tropikarijum.

Nastavak...

23. December, 2016

Devojčica i more

Na kraju ipak bude onako kako ona odluči.

Zamislila sam da joj kosa bude podignuta u punđu i da kroz nju provučem gumicu nanizanu školjkama.

Nastavak...

Tagovi: ,
29. November, 2016

.Veče pre našeg polaska sa Kasandre na Sitoniju primetila sam da smo na naše omiljeno parče Egejskog mora stigli po mladom mesecu, tankom kao srp. Sutra će mesec biti pun. Nikada nisam videla more pod svetlošću punog meseca, pomislila sam.

Nastavak...

Nalazi se u Pasoš | 2 komentara »
23. March, 2016

more-naocareDanas je odlučilo da ne sviće. Tamno nebo neumorno prosipa kišu, čineći vazduh još hladnijim. Malopre smo isprobale svoje pončo-kabanice, zadovoljne što su nam ruke ponovo slobodne, a istovremeno se ne plašeći da ćemo, kako to obično biva, nakon par minuta biti nalik na dva mala mokra miša. Ipak, posle naše šetnje ulicama punim vode, ubrzo smo se ponovo zavukle u kuću, da maštamo o suncu i moru. Prognoza kaže da je na našem omiljenom mestu sada sunčano, 18 stepeni, bez vetra. Jutro je, vreme je za doručak. Krenuli smo na bugacu. Hoće neko sa nama?

Nastavak...