Cvrkutanje

Ne mogu da verujem da je prošlo tačno dve nedelje od našeg povratka sa odmora. Imam utisak da je jesen uveliko počela, a kao da sam pri tom zaboravila da sve svoje letnje stvari izbacim iz ormara i zamenim ih nečim toplijim. Osećaj me nije prevario - na Zakintosu smo uživali u poslednjim pravim letnjim danima ove godine. Prvi put sam u životu beležila sve ono što mi se na odmoru dešavalo i sva svoja zapažanja o mestima, ljudima i običajima.

Sleteo sam u Antaliju. Na aerodromu su mi rekli da nađem Marjam. Ubrzo pronalazim lepu, vrlo ljubaznu devojku neobično nemirne kose, koja mi je na brzinu objasnila u koji autobus da uđem. Krenuli smo za Alanju, i ona se predstavi kao naš predstavnik agencije u Turskoj, nastavljući da priča o nekim uobičajenim stvarima bla…bla..bla… Ja sam bio zauzet upoznavanjem sa jednim bračnim parom iz N. Beograda koji su mi delovali vrlo OK. Stigosmo ispred mog hotela, gde sam izašao, a Marjam mi dobacuje kako će doći sutra da prodaje izlete. Odosmo na recepciju. Ah… počinje moje dugo očekivano letovanje…