Cvrkutanje

Jutros me je probudila lupa, povlačenje i grebanje ispod kreveta. U bunilu sam pomislila da su našu kuću, u skladu sa starim dečjim božićnim filmom, opsednuli gremlini i da zabava može da počne. Što je najgore, nisam bila daleko od istine. Još uvek u polusnu, toliko pospana da me je svaki pokret boleo, ne ustajući zavukla sam ruku ispod kreveta i izvukla kutiju iz koje su dopirali prodorni i uporni zvuci. Imala sam šta da vidim.

Nastavak...

Prošlo je tri nedelje od kako nam se maca uvukla u kuću. Za to vreme je uspela da nam se uvuče i pod kožu, pa smo, imajući u vidu njeno kontejnersko poreklo, odlučili da je odvedemo kod teta doktorke na pregled, kako bi maca bila zdrava, a mi sigurni. Pored toga što smo saznali da je ovo mačak, tada star mesec dana i težak čitavih 352 grama, naučili smo i šta mu je potrebno da bi bio lep i veseo.

Nastavak...

Od kasno sinoć naša mala porodica je bogatija za jednog člana. Ovo biće u narodu zovu mačka, a naše čudo je nešto između miša i ježa. Nađen je ni više ni manje nego u kontejneru, odakle je mjaukao pozivajući u pomoć. Očigledno je neko vrlo human pronašao pravi način da se otarasi nepoželjnog društva. Ne želim da razmišljam od tome koliko ovakvih, a i gorih slučajeva ima. Drago mi je što je sada ovo preslatko mače na sigurnom.

Nastavak...

Večeras sam želela da pišem o putovanju u prošlost. Da zajedno zaronimo u detinjstvo i da se setimo svega onoga što je obeležilo neke kako izgleda daleke godine, ali mi sada nije do osmehivanja. Jedna nova, treperuća zvezda se pojavila na nebu. Već neko vreme pomno pratim dirljivu i ljubavlju ispunjenu priču o Cicibelli, koju je sa nama podelila Studena. Kroz ovu priču, koja se nakon mnogo truda i nade okončala pre par dana, od Studene možemo naučiti još neke, vrlo bitne stvari… Cicibellu nikada nisam imala prilike da vidim uživo, da je dodirnem, pomazim, niti da joj pomognem da ozdravi. Ipak, zavolela sam je i radovala se njenom ozdravljenju. Koje se nikada nije desilo. Počivaj u miru, milo lane.