29. October, 2015

Pričamo priče
U tome leži lepota Sajma knjiga. Nije više suština u kupljenim knjigama, ubranim popustima ili iskušavanju novčanika. Poenta je u susretima, i u pričama koje tamo čujete. A sve te priče u sebi nose prizvuk avanture, mistike ili prefinjenosti izvučene iz najtananijih sfera života svakog od nas. I ako sam pre sedam ili osam, ili koliko god, godina na Sajam odlazila da iskopam sve ono što mi je potrebno, i što nije, za neki ispit, da nabavim poklone za pod jelku, i da se pritom kući vratim bolnih i usečenih šaka od tegljenja kesa, sada tamo odlazim šmekerski, sa rukama u džepovima, sa onim što mi se zadesi u novčaniku, sa nekim bledim, jednostavnim planom u glavi, i sa mnogo otvorenosti da gledam i slušam.

Nastavak...

8. August, 2015

Čitanje u hladuProbala sam da se pravim da uživam u letu u svakom trenutku i po svim uslovima, ali izdržala sam do oko dva sata popodne. Tada se asfalt i zemlja već dobro ugreju, a sunce se zakuca u jednoj tački na nebu i prži tako da ni lišće ni blizina reke više nemaju jaku odbrambenu moć. I uhvati me ona letnja obamrlost. Ona, što je zgodna za dokoličarenje. Sa nemarno skupljenom kosom, samo da vrat prodiše, bosim nožicama i razgolićena do ivice pristojnosti. I sa hladnom limunadom na dohvat ruke.

Nastavak...

21. December, 2014

U našem kraju je mnogo drveća. Ima onih koja su dosta stara, i bez kojih se ne može ni zamisliti pejzaž pored reke. Stižu i neka mlada, sveža, krhka, za koja navijamo da ojačaju što pre i požive što duže. Mnogo je i onih koja su posečena u ime zdravog života i napretka. Još samo da su i ljudi zbog toga srećni.
Drago Dobro drvo, srećan ti 50. rođendan! Dobro drvo

29. October, 2013

Nema godine da se moj odlazak na Sajam ne pretvori u malu avanturu, htela ja to ili ne. Olja i ja smo jedne godine, kao zahuktale studentkinje književnosti, ambiciozno pokupovale knjige koje su bile pretežak teret za nas. Cenu prevelike želje da budemo načitane platile smo taksisti – Ivanu, koji je došao po nas, i to – čamcem! Ove godine ima neke čarolije koja lebdi oko Sajma, kao da je i sam želeo da mi u poseti njemu sve bude potaman. U tom poletu, htela sam da ostvarim svoju davnu želju da se sa Sajma vratim pešice, preko Ade. Zaboravila sam da već neko vreme nisam ozbiljan pešak, jer se sve udaljenosti kod mene u glavi sada mere kao da ih prelazim biciklom. “Kako se vraćaš, preko novog mosta?” Pa… pre bi se reklo ispod njega. Nikada nisam u tako rekordno malom vremenu dobila toliko ponuda za brak, kao tada od uzavrelih majstora na radovima oko novog mosta. Usporila sam korak tek kada sam se dočepala mirne i zelene Ade. Bacivši kese u travu, pomislila sam kako je ovo izlišan trening za mene i kako je možda vreme da nabavim elektronsku spravicu za skladištenje i čitanje knjiga, koja ujedno čuva i leđa.

Nastavak...

15. November, 2009

Ćerka direktora cirkusaMislim da sada ima tačno trinaest godina od tog Sajma knjiga. U nekim dnevnim novinama sam videla recenziju za novu knjigu jednog tada meni nepoznatog norveškog pisca i ne znam da li zbog primamljivog teksta ili upečatljivog omota, poželela sam da je imam. Mama me je uzela za ruku i odvela pred Geopoetikin skromni štand, oblepljen jedino plakatima sa neobičnom, buckastom i na neki način mističnom devojčicom.  Sofijin svet je bila knjiga koju po koju smo došle! Justejn Gorder je otada postao pisac sa čijim knjigama rastem, a koga još nisam prevazišla. A evo i zašto.

Nastavak...