13. February, 2017

Mislio je – Šta je sad ovo? Meni je toplo a napolju je zima. Februar je, a meni sija sunce. Kako to? Sunce je odavno zašlo. Nije ga ni bilo danas. Ma kako nije. Sunce nikad nije ni zašlo, sunce uvek sija. Vidi, kako nisam primetio da je uvek sunčano na Dorćolu. Uvek je toplo. Uvek miriše. Gde god da pogledam, sve mi je lepo.

Nastavak...

12. January, 2017

Torta od palačinkiŽivot je mnogo jednostavniji u manjem svetu, kao što je Petsonov i Findusov. Pravi svet – svet TV i interneta – postao je prevelik i prebrz, suviše komplikovan za razumevanje. Previse loših, čudnih i zlih stvari se dešava koje ne samo da su teške za dete da ih razume, nego i odraslom čoveku. Zato može da bude pravo olakšanje da boravite u manjem svetu neko vreme. Mislim da zbog toga mnogi Šveđani vole da provedu nekoliko nedelja letnjeg odmora u starim kućama na selu, sa mnogo nižim standardima nego što su navikli. Okruženi prirodom, žele da se približe sebi i da se isključe iz velikog, nerazumljivog sveta oko sebe.

Nastavak...

8. August, 2015

Čitanje u hladuProbala sam da se pravim da uživam u letu u svakom trenutku i po svim uslovima, ali izdržala sam do oko dva sata popodne. Tada se asfalt i zemlja već dobro ugreju, a sunce se zakuca u jednoj tački na nebu i prži tako da ni lišće ni blizina reke više nemaju jaku odbrambenu moć. I uhvati me ona letnja obamrlost. Ona, što je zgodna za dokoličarenje. Sa nemarno skupljenom kosom, samo da vrat prodiše, bosim nožicama i razgolićena do ivice pristojnosti. I sa hladnom limunadom na dohvat ruke.

Nastavak...

21. December, 2014

U našem kraju je mnogo drveća. Ima onih koja su dosta stara, i bez kojih se ne može ni zamisliti pejzaž pored reke. Stižu i neka mlada, sveža, krhka, za koja navijamo da ojačaju što pre i požive što duže. Mnogo je i onih koja su posečena u ime zdravog života i napretka. Još samo da su i ljudi zbog toga srećni.
Drago Dobro drvo, srećan ti 50. rođendan! Dobro drvo

Nalazi se u Knjiški moljac | Comments Off on I Dobro Drvo se oseti beskrajno sretnim
29. October, 2013

Nema godine da se moj odlazak na Sajam ne pretvori u malu avanturu, htela ja to ili ne. Olja i ja smo jedne godine, kao zahuktale studentkinje književnosti, ambiciozno pokupovale knjige koje su bile pretežak teret za nas. Cenu prevelike želje da budemo načitane platile smo taksisti – Ivanu, koji je došao po nas, i to – čamcem! Ove godine ima neke čarolije koja lebdi oko Sajma, kao da je i sam želeo da mi u poseti njemu sve bude potaman. U tom poletu, htela sam da ostvarim svoju davnu želju da se sa Sajma vratim pešice, preko Ade. Zaboravila sam da već neko vreme nisam ozbiljan pešak, jer se sve udaljenosti kod mene u glavi sada mere kao da ih prelazim biciklom. “Kako se vraćaš, preko novog mosta?” Pa… pre bi se reklo ispod njega. Nikada nisam u tako rekordno malom vremenu dobila toliko ponuda za brak, kao tada od uzavrelih majstora na radovima oko novog mosta. Usporila sam korak tek kada sam se dočepala mirne i zelene Ade. Bacivši kese u travu, pomislila sam kako je ovo izlišan trening za mene i kako je možda vreme da nabavim elektronsku spravicu za skladištenje i čitanje knjiga, koja ujedno čuva i leđa.

Nastavak...