Мама и тата пре времена

Она је поранила више од сто дана, па ја сад, као њена мама, себи допуштам да касним и увек помало шепам за свим и сваким и свачим, мало због тога што је то, ето, мој ритам, а мало и због тога што знам да то баш и не мења суштину и да је време најбоље кројити по сопственој модли, свакако боље него се угуравати у постојеће моделе. Јуче је био наш дан.

Од шока до поноса и нове снаге

Бити родитељ превремено рођене бебе, која расте другачије од друге деце, можда и у дете које се од њих разликује, прво је коска коју ти живот ували, потпуно неприпремљеном, онда се претвара у изазов, па бескрајни понос, док не постане потврда да бити другачији и живети другачије од устаљеног животног стила није бити наопак, већ држати персонализовани кључ за стални напредак и коначно – за срећу. Сваки, и најмањи корак, који просечан родитељ дочека само задовољним, одобравајућим климањем главе, ми дочекујемо загрљајима и отварањем шампањца.

Иза нас је много рада, па лутања, куцања на разна врата, немоћи, па опет рада… Он се често одвија и у сну, у нашим главама. Он није иза нас, он непрестано траје.
А опет, када дан осване, нема зевања и опоравка од ноћи коју сте провели углавном преврћући се по кревету који вас је жуљао, ми смо им потребни, јер смо главни састојак у њиховом освајању света. Више нема времена ни за размишљање, јер саживот са њима је чиста посвећеност. Љубав.

Ми смо маме и тате, али смо и терапеути, и дефектолози, и истраживачи, и адвокати… и шта год још треба да будемо. Истовремено смо и оно за шта смо се школовали. И пријатељи. И нечија љубав. Свакако људи који за себе стварају сунчана острвца предаха и оптимизма, како би увек имали свежу количину енергије за даље. Јер ми трчимо маратоне.

Бити родитељ превремено рођене бебе је уједно и увидети бесмисао многих устаљених борби, извагати када се држати по страни а када се испрсити и рећи гласно јер је важно, прихватити да људи око вас имају различите капацитете да разумеју, да воле и да дају себе, често поражавајуће мале. Научити да држите дистанцу од незнања, предрасуда и осуда.

Смисао као звездица-водиља

Исто тако, родитељи попут нас, а има их више него што помишљате, често су уморни, али прихватају сваки позив за добру забаву и чашицу и више смеха. Не замерају, нити имају вишак времена да проналазе забаву у туђем дворишту. Знају да дигну све четири увис и да им због тога не буде нимало жао. Зашто би? Они знају да обављају озбиљан задатак, и да то раде најбоље што умеју у овом тренутку, значи пуним снагама, мишићним, менталним и срчаним.

Откривши смисао, још тамо негде у тим болничким просторијама, уцртали су и свој пут. Он вијуга лепршаво и путује далеко, из ове перспективе се усецајући у хоризонт. Чека нас авантура, држите се за руке!

🥂 Шаљем велики загрљај свим дивним људима који су своје мрвице пригрлили, да заједно порасту. Уздравље! 🥂

2 oдговора на “Мама и тата пре времена

  1. Sta da vam kazem deco moja sem da ste divni. Divna deca ,divni roditelji…Cuvajte jedno drugog ,volite se .
    Ljubi vas svo troje Lanica

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *