20. February, 2017

A čarolija stanuje i u pozorištima za decu. U onim mekim, toplim foteljama iz kojih vire znatiželjne okice, u visokim tavanicama prepunim raznobojnih zvezda od reflektora, u bojama i igrama koje zrače sa pozornice. Tamo, na tim daskama gde nijedna emocija nije smešna ili suvišna i gde se oči raduju prirodnosti pokreta i slobodi stila, za nas se uvek odigrava nešto što nas podseti da živimo okruženi brojnim mogućnostima. Ma ne, ne mislim na TE mogućnosti, koje nam se nude udvarački ili nam se čak otvoreno nabacuju, svakog dana, sada već šablonski. Mislim na one izbore unutar nas.

Nastavak...

13. February, 2017

Mislio je – Šta je sad ovo? Meni je toplo a napolju je zima. Februar je, a meni sija sunce. Kako to? Sunce je odavno zašlo. Nije ga ni bilo danas. Ma kako nije. Sunce nikad nije ni zašlo, sunce uvek sija. Vidi, kako nisam primetio da je uvek sunčano na Dorćolu. Uvek je toplo. Uvek miriše. Gde god da pogledam, sve mi je lepo.

Nastavak...

31. January, 2017


Najlepše večeri su one koje provedeš uz dobro društvo, ma kako minijaturno ono bilo, uz muziku i sa mnogo čistine u mentalnom prostoru.
– Ček, ček, kako je moćna ta pesma! Ceo taj sklop – njegov glas, atmosfera, usporenost, dovoljna da se prepustiš, da zamaštariš… Koji je to beše album?
Joshua Tree. Najlepše doba U2. Sredinom ove godine biće tačno 30 godina kako je izašao. Možeš li da veruješ?!

Nastavak...

26. January, 2017

Te večeri sam za čitanje pred spavanje uzela knjigu koja me čeka od još Sajma. To je najnovija knjiga pisca koga volim godinama, od njegove prve knjige, jedna je od onih kojima sam se radovala onako kako sam se kao klinka radovala novom albumu omiljene grupe. I desilo se ono čega sam se ovih nekoliko meseci i pribojavala – da će me to uobičajeno ushićenje ovoga puta zaobići. Nakon nekoliko pređenih strana uspavala sam se snom pravednika, uljuljkana rečima koje su žuborile u mojoj glavi, pročitane mehanički i bez mnogo interesovanja. Znala sam. Posle ovoliko godina i tektonskih pomeranja, što ovde u meni, što tu negde blizu mene, što svuda pomalo, u knjigama kao i bilo gde drugde više ne tražim iste stvari. Leđa sam okrenula intelektualnim duelima, postala oštar protivnik bilo koje vrste elitizma, potpuno nepoverljiva prema istoriji. Tako sam i u knjigama počela da tražim osećaje koje se diskretno sakrivaju iza paravana od reči, i u njima, kao u staroj dobroj avangardi, krenula da prepoznajem deliće kosmosa. On je jedini uvek isti, nepromenljiv, konstantan u svojoj lepoti i mudrosti.

Nastavak...

23. January, 2017


I dalje ne mogu da prokljuvim kako mi prolete ta dva sata od trenutka kada otvorim oči do onog poznatog olakšanja kada istrčimo u hodnik i konačno krenemo u vrtić – uz priču, dogovore, komšijske pozdrave u prolazu i nameštanje zimske kape koja uvek u lošem trenutku padne na oči.

Nastavak...

Tagovi: ,