Облак за разведравање

Кишни облак је свима познат као тмуран, досадан, онај који све поквари. Макар је то неки наш утисак. Можда би било занимљиво да се понекад запитамо како је њему, или се макар заинтересујемо да му приђемо и погледамо свет и из његовог угла, са његових висина? Тако се можда деси да увидимо како кишни облак и није тако лош лик. И више од тога.

А „Кишни облак“ је и сликовница-победница на конкурсу за оригиналну сликовницу, који је прошле године организовала издавачка кућа Креативни центар и на који су позвани домаћи аутори млађи од 30 година.

Био једном један сиви облак. Стално је кишио, па су га становници шуме непрекидно грдили, а бели облаци су бежали од њега. Нико није желео да се дружи с њим и зато је Кишни Облак био веома усамљен и тужан.
Тако је било све до једног дана када су се становници шуме нашли у великој невољи…

Јована Зивлак, која је написала причу о овом необичном облаку, и Невена Силашки, која ју је илустровала, младе су наде наше књижевности за децу, и зато су поделиле са мном неке од својих идеја које их воде на путу стваралаштва.

Како је твој облак доспео у причу? Зашто је различитост за тебе посебно интересантна тема?

Јована: Кишни Облак је главни јунак наше приче, који се разликује од других облака зато што стално киши. Управо та различитост и доброта коју носи у себи, а која је скривена тмурним бојама, учинила га је идеалним носиоцем поруке. Оно што ме је посебно заинтересовало баш за ту тему јесте питање како различитост утиче на то како гледамо и разумемо друге људе и да ли нас различитост раздваја или зближава. Поготово ме занима како деца тумаче различитост и да ли ту особину радо прихватају или је се плаше.

Добила си задатак да цртежом оживиш облак. Од једног несимпатичног, тмурног лика успела си да створиш хероја топлог срца. Како си у томе успела?

Невена: С обзиром да је наш главни јунак персонификовани облак, подразумевало се да може да искаже људска осећања. Емоције кроз целу причу, од тмурног почетка до срећног краја, визуелно сам приказала његовим изразима лица и гестикулацијом. Велику улогу у свему томе играле су боје које сам пажљиво бирала за сваку сцену, нпр. пригушене и загасите сам користила да нагласим облакову тугу и усамљеност, а јарке и ведре у сценама када се расположење поправило.

Време у којем одрастамо заједно са својом децом врло је динамично и стално се мења. Колико се због тога и теме у књижевности за децу прилагођавају? Шта је оно за чим тренутно ова књижевност жуди?

Јована: Мислим да је сасвим природно да се ствари око нас мењају. Некада је тешко испратити све те промене и управо због тога бих истакла важност дечје књижевности. Књижевност је битан део одрастања, она нас прати и обликује током целог живота. Теме у књижевности за децу мењају се у складу с променама самог начина одрастања. Мислим да књижевност жуди за темама које ће наћи најбољи приступ детету и разумети његова осећања и темама које ће наставити да подстичу дечју машту и креативност.

Када се спомене „сликовница“, прво што људима падне на памет је једноставна форма — дечја књижица са много сличица и мало текста, и све то на невеликом броју страна. Да ли је све то баш тако просто? Зашто је илустровање дечјих књига у ствари захтевно?

Невена: На први поглед сликовница заиста делује једноставна за израду јер углавном треба да буде кратка, без много озбиљности. Међутим није нимало лако одрадити илустрације за децу – потребно је прво осмислити ликове чији ће дизајн бити интересантан, а уједно и уникатан, затим учинити да целокупне илустрације буду визуелно богате и да држе пажњу. Поред свега овога изузетно је битно да цртеж испрати текст сликовнице, што захтева многобројне консултације са писцем да би се замисли и једног и дугог аутора поклопиле. Без обзира што овакве књижице нису опширне, рад на сликовници није нимало наиван.

🌦 🌧 🌦„Кишни облак“ је још једна прича о разумевању и прихватању различитости, она која нас изнова наводи да преиспитујемо предрасуде, и упућује на то како су пријатељство и подршка довољно моћни да их превазиђу. То су свакако теме које данас и те како интересују нашу децу, али и њихове родитеље. 🌦 🌧 🌦

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *