Агатина авантура у огледалу

Толико тога смо учинили или чинимо за неке светове, несвесни тога да они и постоје. Са овим мислима сам заклопила роман “Огледало господина Гримса” Дороте Тераковске.
Ни девојчица Агата се више није сећала планете Корал. Не свесно. Она се у обрисима појављивала на њеним сликама и у њену свакодневицу уносила елементне чаробног колико и зачудног, остављајући друге у уверењу да је у питању девојчицина бујна машта и још један одраз особености која ју је красила.
Све оно што јесмо и што бирамо да радимо, оставља трага.

Магија заводи, али и застрашује

Агату је завело ни мање ни више него огледало, које је случајно пронашла у једној не толико случајној радњици током једне од својих уобичајених шетњи без плана и реда. Како уосталом то и бива. Толико тога измиче нашим планерима и табелама, изузетни сусрети посебно. Радња господина Гримса је заправо пронашла њу, или боље рећи, позвала ју је себи. Очи господина Гримса биле су дубоке као бунар, али баш зато, чинило се да се на дну налази нешто непроцењиво важно. Огледало јој је показивало слике које у стварности нису постојале, непознате пределе које су у њој истовремено будиле нелагоду колико и одушевљење. Једне ноћи, када је њен драги пас Дуги ускочио у огледало, њој није преостало ништа друго до да пође за њим. Можда је једва и дочекала. Неки позиви заиста су неодољиви, иако нам се испрва чине нејасни.

Ми смо потребни

У овој авантури са Агатом наићи ћемо на неки непознати свет, на први поглед попут нашег, већ на други некако оскрнављен, тих, недовршен, лишен нечег што му даје целовитост, пуноћу, лепоту… лишен црвене боје. Затворите очи и пробајте да замислите свет без само једне боје. Забавно? Неважно? Трајно поспани становници овог необичног света показаће нам да је одузимање само једне боје из палете живота казна већа и од саме смрти. То је лагано умирање. Агата, девојчица пламено црвене косе и духа исте снаге, није случајно изабрана да прође с оне стране огледала. Она је дошла да их спасе.

Овде ће упознати необична бића, људе лишене воље и смисла, старо, златно краљевство великог Тутаина, мочваре испуњене злослутном маглом, оне који никада не одустају, чаробњаке црне и беле, слушаће гласове, препуштена сама себи да одлучи јесу ли они на страни добра или зла, а ви ћете се и сами са њом питати на којој је страни истина. Сазнаће како је моћ одлична ствар ако знамо како да је усмеримо. И убитачна ако застранимо, заслепљени жељом да владамо оним што није намењено нама, јер је много веће од нас.
Сложићете се, некада прође много времена, и много грешака направимо, док мудро разлучимо. Ако икада у томе успемо.
На крају крајева, истрајаће. Тако то раде хероји.

Све оно што јесмо и што бирамо да радимо, оставља трага.
Епска фантастика нам помаже да схватимо да су хероји увек потребни, и да и ми можемо бити један од њих.

🪐🪐🪐

Књигу “Огледало господина Гримса” пољске списатељице магије Дороте Тераковске можете пронаћи иза врата Прополиса, издавачке куће за све оне који воле да се играју, истражују и путују маштом.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *