24. March, 2017

Oko nas su dani sastavljeni od:
— ranog ustajanja, jer sunce nas zove, mama!
— doručaka na terasi, koju uz žvakanje keksa i mleka raščišćavamo
— šoping lista (vetrenjača mala i velika x nekoliko, rukavice za baštu, kantica za zalivanje, seme rukole, naočare za sunce, ponovo)
— pupoljaka, cveća, bože svuda je cveće, i zelenilo, i ptice, i sunce i to je tako omamljujući hepi miks
— kancelarija na otvorenom, sa sportskim intervalima u pauzama
— putovanjem od vrtića biciklom, uz prolećni puls grada
— beskrajnim večernjim šetnjama bez pravca, bez cilja
— padanjem u san dok je glava još putuje ka jastuku, a knjige čekaju otvorene
I samoćom. Onom tihom i toplom, koja, kada je malo duže slušam, u stvari ima mnogo toga dobrog da mi kaže.

Nastavak...

13. March, 2017

Ko, po vašem mišljenju, daje dozvolu da volimo ili ne volimo sami sebe?
Pa, roditelji, zar ne?
A šta ako to ne dobijemo od roditelja, šta onda?
E, to ne znam. Ako to ne dobijemo od njih, onda to jednostavno nemamo.
Znate li da jedino čovek koji autentično voli sebe može istinski da voli i nekog drugog, ili da zaista pripada drugome?

Nastavak...

8. January, 2017

Mesto: Zlatibor, poljanče na startu staze za uspon na Tornik
Vreme: Početak novembra, jedno poslepodne pred zalazak sunca
Okolnosti: Završnica šetnje po toplom, sunčanom danu, blaženo umorni, omamljeni od prevelikog naleta čistog planinskog vazduha
Motiv: Tata i ćerka u zajedničkoj aktivnosti u prirodi

Nastavak...

18. March, 2016

magnolija Nekoliko puta nedeljno, uvek u približno isto vreme, istrčim napolje. Na sebi imam trenerku, majicu i jednostavne sportske patike. Kosu skupim u rep, koji potom malo olabavim, da me ne boli teme dok se rep bude njihao u ritmu mojih koraka. U džepu dve papirne maramice, a u ruci telefon sa koga ide moja omiljena muzika. Odbacim sve ono što mi neće trebati sledećih sat vremena, posebno uvek aktuelne teme za razmišljanje, dileme, planove, glavobolje i redove pročitanog. Za ovu vežbu treba mi lepršavost u stomaku i glava kao neispisan list hartije. Samo tada se oseća. I stvarno odmara.

Nastavak...

Tagovi: , ,
Nalazi se u Sava, U formi | 2 komentara »
24. February, 2015

Nema ni četiri meseca kako smo zvanično zatvorile prethodnu biciklističku sezonu. Mrak je neočekivano krenuo da nas juri dok još nismo došle na sam vrh Savskog jezera. Bilo je već hladno, mirisalo je na jesen, a iz jednog od kafića čuo se neki evergrin i mirisala je topla čokolada. Iz polumraka na obali, do same vode, čuli su se glasovi ljudi uposleni čavrljanjem i nazirala ćebenca u koja su se uvili. Na polovini kruga zastale smo da se divimo pogledu. U tišini večeri koja nas je ogrnula videli smo Most na Adi, sjajan i svež, kako treperući iscrtava nebo nad Beogradom oštrim, pravilnim linijama. To je to. Sada brzo kući, pakujemo bicikl, sledi doba godine rezervisano za neke druge aktivnosti. Malo drugačije. Da vidimo… Preko 1.500 kilometara zajedno nas dve od početka godine. Ljubi te majka!
Milica i Sunči na bajsu

Nastavak...