14. August, 2017


Moje ime je Milica i danas je ponedeljak.
Imam 34 godine, mama sedmogodišnje devojčice, udata.
Kod nas ne postoji adekvatni prevod sjajnog, prigodnog termina stay at home mom, a vidite, ja sam još uvek upravo to. To nije biti domaćica i nadgledati dete uz dreku i vrisku, dok prostirete veš i žonglirate sa šerpama, to je posvećenost detetu u najširem smislu te reči. A složićete se, deci u ranom detinjstvu nije bitno samo da budu uštirkani i uhranjeni, dok se mama hrani šarenim pilulicama zbog ludila od svakodnevnih, zamarajućih kućnih obaveza. Pažnja je ono što cenu nema, ali zato izgleda nažalost ima slab kredibilitet.

Nastavak...

31. July, 2017

Kada smo te večeri početkom proleća oduvali svećice sa naše bajke od torte i ispratili i poslednje goste, bacila sam se u krevet sa osećanjem da ću dugo spavati, gustim snom iz kog ne želim lako da se probudim. Poput naše Alise iz zemlje čuda. Taj osećaj me nije prevario – umor koji je sada stigao nosio je sa sobom džak koji je valjalo pospremiti. Utiske koje neko ne uspe da nagomila za čitav život, a kamoli za ovakav, skromni ljudski vek, mali vremenski period. Razdoblje od sedam divnih godina.

Nastavak...

20. July, 2017


Svet je odavno detinjstvu oduzeo njegovu nevinost. Naše generacije su možda rasle okružene cvetićima, leptirićima i horom kolibra, dok istina ni približno nije bila tako lepršava i šarena. I u vreme kada smo mi bili samo nestašni, radoznali klinci, okruženi indijancima i kaubojcima, ukrasnim salvetama i spomenarima, oko nas su tinjali ratovi – oni kućni, porodični, pa oni skriveni, latentni ratovi u jednom zatvorenom, izolovanom društvu u kome su živeli mnogi željni letenja. I veliki, surovi ratovi koji su se uveliko zahuktavali spokojnom detinjstvu iza leđa.

Nastavak...

2. June, 2017

— Hoćemo li da krenemo?
— Čekaj, još samo malo da dremnem.
Kako sunce počinje da pada, i ja lagano tonem sa njim, u sladak, prolećni, dugo željeni san, uz otvoren prozor, sa vazduhom začinjenim mirisom svežeotvorenih lipa i uz celonoćni horski nastup žaba. Ovog puta sebe zaista ostavljam na miru, da odmorim kada moje telo to traži. Poslednjih godina, previše sam od njega očekivala.

Nastavak...

24. March, 2017

Oko nas su dani sastavljeni od:
— ranog ustajanja, jer sunce nas zove, mama!
— doručaka na terasi, koju uz žvakanje keksa i mleka raščišćavamo
— šoping lista (vetrenjača mala i velika x nekoliko, rukavice za baštu, kantica za zalivanje, seme rukole, naočare za sunce, ponovo)
— pupoljaka, cveća, bože svuda je cveće, i zelenilo, i ptice, i sunce i to je tako omamljujući hepi miks
— kancelarija na otvorenom, sa sportskim intervalima u pauzama
— putovanjem od vrtića biciklom, uz prolećni puls grada
— beskrajnim večernjim šetnjama bez pravca, bez cilja
— padanjem u san dok je glava još putuje ka jastuku, a knjige čekaju otvorene
I samoćom. Onom tihom i toplom, koja, kada je malo duže slušam, u stvari ima mnogo toga dobrog da mi kaže.

Nastavak...