31. December, 2017


Odmah da vam kažem da ništa ja ne verujem u to okretanje novog lista u trenutku kada se kazaljke poklope. Prvo, svi mi imamo raštimovane satove. Drugo, u ponoć nekome gori kolač u rerni, neko već odavno spava snom pravednika, a neko je pijan ko letva. Ko je tada u stanju da se bavi odlukama?
I pored svih prošlogodišnjih novogodišnjih “rezolucija”, spiskova, planova, tamo negde sredinom aprila ja sam zaista okrenula novi list. Nije bilo vatrometa niti šampanjca, jelke ni na vidiku, ni traga od džinglbelsa, sve je prošlo bez okačenih slika. Tiho i bez pompe, niko nije ni znao, sve sam počela ispočetka, resetovala sam se pokunjeno poput zabagovane mašine.

Nastavak...

30. November, 2017

Sasvim slučajno sam zavolela septembar na moru.
Rasterećeni putevi. Prijatne vrućine. Plaže bez mnogo ljudi. Svitanja bez vreve. Leto samo što nije iscurelo, a ti hvataš njegove poslednje dane, ispunjene mirisima i nakupljenim utiscima, i slažeš ih u teglice sa kariranim poklopcima, spuštaš ih na neke male police duboko u sebi, poput neke slatke zimnice, da bi ih u sivilo koje nam sa zimom predstoji izvukla i hranila se njihovim sadržajem, šmeškajući se, dok polako žvaćeš i upijaš.
U septembru, tamo na moru, dan je dovoljno dugačak da u njemu možeš da se nauživaš u čarima plaže, a noć traje dovoljno dugo da se lepo naspavaš.

Nastavak...

14. August, 2017


Moje ime je Milica i danas je ponedeljak.
Imam 34 godine, mama sedmogodišnje devojčice, udata.
Kod nas ne postoji adekvatni prevod sjajnog, prigodnog termina stay at home mom, a vidite, ja sam još uvek upravo to. To nije biti domaćica i nadgledati dete uz dreku i vrisku, dok prostirete veš i žonglirate sa šerpama, to je posvećenost detetu u najširem smislu te reči. A složićete se, deci u ranom detinjstvu nije bitno samo da budu uštirkani i uhranjeni, dok se mama hrani šarenim pilulicama zbog ludila od svakodnevnih, zamarajućih kućnih obaveza. Pažnja je ono što cenu nema, ali zato izgleda nažalost ima slab kredibilitet.

Nastavak...

31. July, 2017

Kada smo te večeri početkom proleća oduvali svećice sa naše bajke od torte i ispratili i poslednje goste, bacila sam se u krevet sa osećanjem da ću dugo spavati, gustim snom iz kog ne želim lako da se probudim. Poput naše Alise iz zemlje čuda. Taj osećaj me nije prevario – umor koji je sada stigao nosio je sa sobom džak koji je valjalo pospremiti. Utiske koje neko ne uspe da nagomila za čitav život, a kamoli za ovakav, skromni ljudski vek, mali vremenski period. Razdoblje od sedam divnih godina.

Nastavak...

20. July, 2017


Svet je odavno detinjstvu oduzeo njegovu nevinost. Naše generacije su možda rasle okružene cvetićima, leptirićima i horom kolibra, dok istina ni približno nije bila tako lepršava i šarena. I u vreme kada smo mi bili samo nestašni, radoznali klinci, okruženi indijancima i kaubojcima, ukrasnim salvetama i spomenarima, oko nas su tinjali ratovi – oni kućni, porodični, pa oni skriveni, latentni ratovi u jednom zatvorenom, izolovanom društvu u kome su živeli mnogi željni letenja. I veliki, surovi ratovi koji su se uveliko zahuktavali spokojnom detinjstvu iza leđa.

Nastavak...