24. March, 2017

Oko nas su dani sastavljeni od:
— ranog ustajanja, jer sunce nas zove, mama!
— doručaka na terasi, koju uz žvakanje keksa i mleka raščišćavamo
— šoping lista (vetrenjača mala i velika x nekoliko, rukavice za baštu, kantica za zalivanje, seme rukole, naočare za sunce, ponovo)
— pupoljaka, cveća, bože svuda je cveće, i zelenilo, i ptice, i sunce i to je tako omamljujući hepi miks
— kancelarija na otvorenom, sa sportskim intervalima u pauzama
— putovanjem od vrtića biciklom, uz prolećni puls grada
— beskrajnim večernjim šetnjama bez pravca, bez cilja
— padanjem u san dok je glava još putuje ka jastuku, a knjige čekaju otvorene
I samoćom. Onom tihom i toplom, koja, kada je malo duže slušam, u stvari ima mnogo toga dobrog da mi kaže.

Nastavak...

9. March, 2017

Problem je u tome što odrasli uglavnom smatraju da su pametniji od dece, što na žalost nije tačno. Još je žalosnije što odrasli imaju moć, a deca nemaju, tako da umesto dečije pameti na ovome svetu uglavnom vlada glupost odraslih. Ne znam u kom se to trenutku desi da pametna deca postanu glupi odrasli i da zaborave svoju dečju pamet. Zato bih svim odraslima toplo preporučila da što više čitaju slikovnice i knjige za decu, jer iz njih mogu jako puno toga da nauče. Tačnije, mogu da se prisete i podsete na sebe kad su bili pametna, radoznala i odvažna deca, koja se nisu bojala ni najstrašnijeg zmaja, već su u njemu gledala biće vredno zanimanja i pažnje.

Nastavak...

6. March, 2017

U ovo doba godine život se ponovo ustalasa.

U žardinjerama ispred vrtića pojavili su se prvi žuti cvetići. Obradovala sam im se, znajući da je to pouzdan znak da džemper, toplu jaknu i ostale zimske rekvizite mogu da odložim u kutiju, uz uzdah olakšanja, zadovoljno lupajući dlanom o dlan.

Nastavak...

Tagovi: , ,
20. February, 2017

A čarolija stanuje i u pozorištima za decu. U onim mekim, toplim foteljama iz kojih vire znatiželjne okice, u visokim tavanicama prepunim raznobojnih zvezda od reflektora, u bojama i igrama koje zrače sa pozornice. Tamo, na tim daskama gde nijedna emocija nije smešna ili suvišna i gde se oči raduju prirodnosti pokreta i slobodi stila, za nas se uvek odigrava nešto što nas podseti da živimo okruženi brojnim mogućnostima. Ma ne, ne mislim na TE mogućnosti, koje nam se nude udvarački ili nam se čak otvoreno nabacuju, svakog dana, sada već šablonski. Mislim na one izbore unutar nas.

Nastavak...

13. February, 2017

Mislio je – Šta je sad ovo? Meni je toplo a napolju je zima. Februar je, a meni sija sunce. Kako to? Sunce je odavno zašlo. Nije ga ni bilo danas. Ma kako nije. Sunce nikad nije ni zašlo, sunce uvek sija. Vidi, kako nisam primetio da je uvek sunčano na Dorćolu. Uvek je toplo. Uvek miriše. Gde god da pogledam, sve mi je lepo.

Nastavak...