Šta to nudi Ubuntu što nema Windows?

Slobodu izbora i sigurnost, pre svega. Ovde nećete morati da se pitate “Koji aktivator je dobar? Koje šifre rade i nisu na crnoj listi? Želeo sam da budem legalan, ali zašto je Windows tako papreno skup? Koji antivirus da uzmem? Kako da se očistim od trojanaca, msn napada, špijuna i drugih štetočina? Zašto mi Windows sporije radi nego ranije? Kako da se oslobodim nepotrebnih programa?” Linux je besplatan, potpuno legalan, otvorenog pristupa. U stvari, ono što mi zovemo “linux” je u stvari kičma sistema (tzv. kernel), a ne sam operativni sistem. U linux svetu, operativni sistem se zove linux distribucija ili samo distro. Ima ih jako puno i u odnosu na Windows, međusobno se veoma razlikuju u izgledu i načinu rada, bez obzira što svaki od njih koristi isti kernel. Trenutno najpoznatija distribucija je Ubuntu. Njegova filozofija je korišćenje potpuno slobodnog i besplatnog softvera, jednostavnost upotrebe i upotreba najnovijih tehnologija. Iza Ubuntu-a stoji kompanija Canonical koja podržava i finansira njegov razvoj. Ubuntu, kao i ostali linux sistemi, ne mogu dobiti viruse, trojance, niti klasično đubre koje se taloži u svakoj Windows mašini, bar ne kod klasičnog, tzv. desktop-korisnika. Jedan od razloga je korišćenje potpuno drugačijeg i jačeg sistema organizacije i zaštite podataka (Unix-like), kao i podatak da se ne koristi toliko masovno kao Windows (ima nečega jako lepog u alternativi!). Po strukturi i zaštiti Linux je dosta sličniji načinu rada koji koristi Apple Macintosh (OS X), nego Prozorima. Google je svoj Chrome OS bazirao na Linuxu.

Sama instalacija Ubuntua zauzima jedan jedini CD, na kome se nalaze svi programi koji vam mogu odmah zatrebati – za veb, mejl, mesindžer, office paket, obrada i pregled fotografija, igrice, puštanje muzike i videa, cd/dvd rezač, itd. Sve ostalo što vam padne na pamet se može skinuti preko posebnog centra koji održava sve aplikacije. Bukvalno sve se može promeniti i prilagoditi korisniku. Linux aplikacije rade ono čemu su namenjene, nisu napumpane đubretom i prevelikim šarenilom. Zato ceo operativni sistem sa svim aplikacijama zauzima oko 2-3 gigabajta na hard disku, što je delić onoga koliko Windows traži, a Ubuntu generalno nije zahtevan za hardverom. Ovo znači da vaš stariji kompjuter ili laptop lako može povratiti stari sjaj.

Druga lepa stvar je što Ubuntu možete probati bez prethodne instalacije u tzv. Live CD režimu. Tako možete proveriti da li je sav hardver podržan, kao i da pogledate rad svih aplikacija i upoznate se sa okruženjem.

Radno okruženje

Za razliku od Windowsa kod koga je grafički interfejs (Vista i W7 koriste aero) u tesnoj vezi sa samim sistemom, kod Linuxa oni funkcionišu nezavisno. U mogućnosti ste da relativno lako promenite celokupno grafičko okruženje, a da opet radite u istom sistemu. Tako recimo možete instalirati KDE ako volite šareniš i želite da vas okruženje podseća na Windows. Ako koristite stariji hardver tu je XFCE, ultralaki i brzi interfejs koji će poleteti i na veoma slabim mašinama. Po difoltu, Ubuntu se isporučuje sa GNOME okruženjem, koje se odlikuje minimalizmom i podseća na Apple-ov OS X (ujedno i moj favorit). Nezavisno od okruženja, podržane su i najnovije tehnologije koje omogućavaju animaciju, efekte, senčenje, savijanje, providnost i td. svih prozora i panela.
Treba reći da svaki od ovih okruženja ima svoje aplikacije i da menjanjem okruženja menjate i njih. Većina uslužnih programa koje dobijete nakon instalacije potiče iz odabranog grafičkog okruženja (npr. muzički i video plejeri, igrice, mejl programi, itd.), pa i to treba uzeti u obzir.

Šta bi još trebalo da znam pre instalacije?

Ubuntu slobodan softver i uslove korišćenja prihvata doslovno i nakon što tek instalirate OS začudiće vas što neće moći da puštate MP3 muziku, pojedine video formate, pa čak ni regularan DVD film! U čemu je štos? Sve su to zaštićeni i zatvoreni formati sa relativno striktnim uslovima korišćenja i patentom (iako niko od običnih ljudi ne mari za te stvari danas, one, zapravo, stvarno postoje). To se kosi sa idejom otvorenog i slobodnog koda. Na sreću, sa par klika mišem automatski možete instalirati “restriktivni” paket koji će vam omogućiti da puštate sve te zatvorene formate. Moja topla preporuka je i neprevaziđeni VLC plejer koji pušta skoro sve što postoji od video formata.

Druga stvar je način rada. Tu će vam definitivno biti potrebno privikavanje. Sve što ikada budete radili kao korisnik u Linuxu, od podešavanja programa do kreiranja dokumenata, sve će se snimati u vaš lični home folder, koji je baza za sve što je vaše. Svi ostali korisnici će imati sopstveni home folder i niko od vas ne može da menja ili pristupa podacima iz tuđeg home foldera, osim ako nije dogovoreno drugačije. Ostali direktorijumi koji su bitni za funkcionisanje celog operativnog sistema su zabranjeni za sve korisnike, osim za administratora i ne možete menjati sadržaj bez prethodne autorizacije i privilegija. Ovo je ujedno i jedna od ključnih stvari za zaštitu vaše mašine i operativnog sistema od napada sa strane. Sa druge strane, home folder omogućava lak prenos podataka prilikom raznih apgrejdova. Naime, dovoljno je da sačuvate taj folder i prilikom sledeće instalacije operativnog sistema imaćete sva podešavanja od programa koje ste imali instalirane ranije, kao i sva vaša dokumenta.

Za razliku od Windows-a gde se apsolutno sve obavlja preko ikonica i prozora, Linuxu je najbitnija konzola. To je nešto nalik na Command prompt ili DOS, ako ih se sećate? Glavne stvari koje možete saznati i srediti na sistemu se rade preko konzole. Ovo je velika mana i vrlina Linuxa! Sa jedne strane, korišćenje konzole znatno otežava rad novajlijama i običnim korisnicima, jer zahteva predznanje i poznavanje komandi. Sa druge strane, nema lakšeg i bržeg načina da se reši problem ili izvrše naredbe. Ovo ujedno daje veliku fleksibilnost i punu kontrolu nad celim sistemom. Pre ili kasnije se morate upoznati sa radom u konzoli ako želite sami da podešavate hardver, operativni sistem ili rešite neki ozbiljniji problem. Ovaj priručnik vam može olakšati u snalaženju sa komandama.

Nažalost, podrška velikih kuća kao što je npr. Adobe je izostala. Tako postoje samo neki najosnovniji paketi za Linux, dok se Photoshop, Illustrator, Indesign, Dreamweaver aplikacije ne mogu koristiti. Barem, nisu mogli do skora… a onda je na scenu nastupila – Virtualizacija!

Windows u gostima!

Iako emulacija Windows okruženja u Linuxu postoji već odavno, ona nije dala zadovoljavajuće rezultate. Mnogi programi nisu radili, a oni koji jesu, bili su spori ili bagoviti – čast izuzecima, naravno. Srećom, jačanje hardvera je omogućilo pojavu programa koji rade virtualizaciju. To je mogućnost da u nekom postojećem operativnom sistemu regularno instalirate drugi operativni sistem u virtualnom režimu. Taj operativni-sistem-u-gostima ne zna da je virtualan i da staje u samo jedan jedini fajl. Rad u virtualno-instaliranom OSu je potpuno isti kao i u normalnom. Iako su ovo još uvek počeci u eri virtualizacije, oni su već sasvim dovoljni da bez ikakvih problema možete instalirati, upotrebljavati i raditi u programima koji zahtevaju Prozore! Tako recimo, Photoshop CS4 savršeno radi u Visti x64 koja se pokreće u Ubuntu Linuxu! I ne samo Photoshop, nego bilo koji drugi Windows program. Jedina mana je što ovo zahteva više memorije i nešto jači procesor, ali pretpostavljam da će u budućnosti to biti sve manje važno. Moja preporuka je program VirtualBox.

Zaključak

Ako ste pročitali ovaj članak do kraja znači da sam vas ipak malo zagolicao. Ništa vas neće koštati da Ubuntu probate u Live CD režimu. Taman se možete upoznati sa njim, prošarati internetom i videti kako rade programi. Možda se nećete odmah snaći ili će vam sve biti čudno, ali to je normalno. Koliko god vas podsećao na Windows, on je bitno različit po svemu. Mislim da se trud i upoznavanje isplate na duže staze. Imaćete osećaj da kompjuter radi za vas i da to nije ništa strašno, a tu će biti i olakšanje što nećete morati da razmišljate o nekim upadima, virusima, trojancima i čišćenju sistema od otpadaka raznih vrsta. Možda smešno zvuči, ali hard disk u Linuxu radi mnogo tiše (zapravo, jedva da se čuje) – nema tog vršljanja u pozadini. Nema ni traženja šifri po sumnjivim sajtovima, krekovanja i registracije programa – ako ste legalista, uštedećete gomilu novaca. Gde god da zapnete preko gugla možete izbunariti odgovor na skoro svako vaše pitanje. Linux zajednica je ogromna (imate i srpski ogranak), forumi i grupe vam mogu pomoći da otklonite svaki problem, a tu je i velika dokumentacija za razna podešavanja!

Što se mene tiče, stvar je rešena. Ja odavde ne mrdam. Ubuntu je sve bolji. Napredak je očigledan, a rad na kompjuteru je zabavan. Ne bih da mi Windows kvari taj užitak – koristim ga samo kao gosta. A svakog gosta 3 dana dosta.

napisao Ivan Jekić

Sada sam se okuražila, pa obilazim radnjice u potrazi za što lepšom  i mekanijom čipkom, kao i za što praktičnijim kopčicama, tračicama, perlicama i propratnim ukrasima. Sada vidim šta mi je tako dugo nedostajalo – ručni rad!

Potrebna mi je i vaša mala pomoć: Kako se zove nakit za oko članka sa mojih fotografija? Nanogica? Nanožica? Iako možda deluju logički, malo su mi smešni ovi nazivi. Kako ih vi zovete?

Moj prvi susret sa Vistom od pre godinu dana je bio jako loš. Zbog prelaska na 64bitni sistem, odlučio sam da joj dam još jednu šansu, s obzirom da je doživela more zakrpa sa ServicePack1. Ipak, ostalo je pitanje – kako se rešiti bloatware programa i servisa koji se dobijaju po defaultu sa Vistom? Jednostavno – sa programom vLite! Pre nego što se i usudite da instalirate nov operativni sistem, skinite ovaj program koji će rasturiti instalaciju Viste do najsitnijih delova, a nakon vaših izmena će je ponovo sklopiti. Cilj je ukinuti programe, drajvere i servise koji vam u životu neće trebati, a koji će opteretiti sistem i kada ne rade. Vista ih je, naravno, puna i prepuna. Možete dodati i specifične drajvere baš za svoj hardver. Na kraju ćete dobiti instalaciju koja je u potpunosti prilagođena vama! Ovaj program je prilično jednostavan za korišćenje i u hodu vam objašnjava šta je šta. Dovoljno je reći da instalacioni DVD Viste teži 4 gigabajta, da bi posle mog tretmana sa vLite-om, zauzimao svega 1,3GB! Drastična razlika. Nema Media i Security centra, nema Defendera, gomile programa koje nikada ne koristim, podrške za bespotrebne jezike, drajvere, hardver, kao i mnogobrojnih servisa. Instalacija traje kraće i zauzima mnogo manje. Nakon toga imate sistem koji je brz, a sve radi kako treba i onako kako vi želite. Nije cilj da vam Vista poleti sa 4GB RAMa već da drugi programi lete na Visti!

Radom u Linuxu naučite da cenite sistem, resurse i komponente. Ok, memorija je jeftina, hard diskovi još jeftiniji. Ali zašto bacati taj prostor na sulude stvari, kada se one mogu izvršiti potpuno isto ili bolje na neuporedivo slabijim sistemima? Čuvajte svoju zver-mašinu za neke druge programe koji opravdano jedu i troše memoriju. Ne treba sam operativni sistem, muzika, internet ili antivirus da vam pojedu polovinu već u startu! Nažalost, ta bahatost je u svetu kompjutera sve više prisutna. Osnovni programi su nagomilani glupostima, tromi su i jedu resurse, a prvobitna funkcija se stavlja u drugi plan. Sve je naravno pravljeno u marketinške svrhe kako bi vam prodali prepakovano šarenilo koje tek u pozadini jedva da obavlja svoj posao.

Ja ne želim da serfujem preko Winamp-a, niti da Media plаyer krstari internetom ili da Nerom režem diskove na najneverovatnije načine. Ne želim ni da mi Norton i Vista određuju čime ću da se bavim i šta je korisno, a šta štetno, kao ni da mi Windows Messenger prikazuje novosti u svetu, a još manje da dobijam viruse, spyware i automatsko ažuriranje bagovitih programa. Uz to većina ovih programa papreno košta! Srećom, sav ovaj popularni softverski džank ima alternativu!

Alternativno lečenje

Winamp beše fin i sladak programčić za puštanje muzike. Sada je postao prava troma riznica gluposti koja vas napada interfejsom. Samo instalacioni fajl zauzima više od 10 megabajta. Sve što želite je da slušate muziku – mp3, ogg, flac, audio CD ili live streaming preko interneta, da imate plejliste i muzičku biblioteku. Sve ostalo je suvišno. Tada na scenu stupa XMPlayer, istinski plejer. Program podržava sve moguće muzičke formate, plejliste, ima odličan ekvilajzer, reverb, brz je i radi ono što treba – sve staje u 390 kilobajta, i to nakon instalacije! Toliko je lagan da niste ni svesni kada ga skinete sa interneta. Tu su i odlični skinovi koje možete naknadno uzeti. Na kraju sa svim dodacima zauzima nepunih 600 kilobajta! Više od 20 puta manje od instaliranog i tromog Winamp-a.

Adobe Acrobat Reader je standard za čitanje PDF fajlova. Bio je to lep program. Sada samo instalacioni fajl teži 33mb. Zar je moguće da toliko treba za obično otvaranje i čitanje PDF fajlova? Naravno da ne. Napunjen je interfejs vratolomijama, zakrpama i servisima koji rade u pozadini i kada ne želite. Srećom, Foxit Reader je ono što je Acrobat nekada bio. Instalacija zauzima 2,5mb, odnosno 6mb kada je instaliran! Brz, čist i jednostavan.

Windows Media Player je doživeo jedanaesto izdanje i svaki put je sve deblji i deblji. Uz to mu stalno fale kodeci, podržava ozloglašeni DRM, stalno rovari internetom i ima more podešavanja za nešto što nikada nećete koristiti. Teži preko 300 megabajta! VLC zato podržava apsolutno SVE video i muzičke formate, streaming, čak i TV kartice, i to odmah nakon instalacije, a zauzima svega 50mb. Nije puno s obzirom da je u pitanju pravi višenamenski plejer.

Norton je devedesetih bio sinonim za odlične jutiliti programe i čuveni Commander. Sada je pravo bloatware đubre koje usporava, slabi i jede resurse. Avira Antivirus personal će vas besplatno upozoravati i braniti ako budete dolazili u kontakt sa virusima i trojancima. Ne zauzima puno, a radi posao. Za osnovnu imunizaciju od spajvera i reklama, SpywareBlaster će onemogućiti mnogim lošim sajtovima i kolačićima da se nastane u windowsu i firefox/ie čitačima.

Microsoft Office je standard i o njemu ne treba toliko pričati. Iako je u pitanju preskupi bloatware, može se koliko-toliko kontrolisati pažljivom instalacijom. Ipak, nova verzija je unela pravu pometnju u interfejsu i na moj računar nikada neće doći. A i zašto bi? Tu je OpenOffice 3.0 paket, besplatan, lagan i ima sve što mi može zatrebati za efikasan rad.

Ne možete bez mesindžera, ali vas nerviraju reklame, vesti i virusi koje dobijate na poklon od drugih? Pidgin ili malena Miranda (4,5 megabajta na disku) će biti dovoljni za bezbedno ćaskanje sa prijateljima bilo na GoogleTalku, MSNu, Yahoo!, ICQ-u i mnogim drugim servisima. Sve u jednom, a sve besplatno i jednostavno. Nema šareniš, ni kameru, ali ima sigurnost , fleksibilnost i brzinu.

Kada želite da spalite CD/DVD kompilaciju, ISO fajl ili audio tu je CDBurnerXP. Instaliran zauzima svega 6,5 megabajta, a ima sve šta običnom smrtniku treba, atraktivan je i besplatan. Kažite baj-baj Neru od 400 megabajta koji morate i da platite ako ste legalista.

Kao i današnji savremeni i poslovni ljudi, tako i naši kompjuteri masovno jedu džank, lošu i slabo varljivu hranu i sve to utiče na pad imuniteta bez obzira na performanse. Omogućite mu da prodiše i da zaista poleti, ne nadogradnjom hardvera, već pravilnom i zdravom ishranom. Što je najbolje, alternativna hrana postoji i najčešće je besplatna ili mnogo jeftinija od skupe i preglomazne bloatware napasti koja se širi softverskim svetom.

napisao Ivan Jekić

Vreme je bilo fenomenalno – sunčana, kristalna jesen u svim svojim intenzivnim zelenim, crvenim i žutim bojama. Vazduh kao planinski, svež, čist i prohladan. Imali smo svega dva sata da iskoristimo lepo vreme na reci, jer nas je posle toga očekivao porodični ručak, pa smo brzo odvezali užad i krenuli nizvodno. Na Ušću je oko pola 1 uveliko bio počeo ovogodišnji Aeromiting i s vremena na vreme mogli smo da čujemo motore aviona kako nadleću grad. Do Ušća nam je trebalo pola sata lagane vožnje. Ovaj događaj sa reke nismo smeli da propustimo.

Usput smo sreli male Optimiste, grupu jedrilica kojima upravljaju deca. Mnogo su slatki, sa tim svojim malenim jedrilicama, samo malo su veći od jata galebova, kojih je juče bilo u ogromnom broju. Rekla sam sebi da ću jednoga dana našoj deci predložiti da se oprobaju u ovom sportu. Čist vazduh, pozitivan takmičarski duh i plemenitost – to su pojmovi koji mi padnu na pamet kada vidim ove jedrilice. U Beogradu vaše dete može naučiti da jedri u Akadamskom jedriličarskom klubu (AJK).

O jučerašnjem Aeromitingu možete čitati u raznim vestima, a ja potpun izveštaj ne bih ni mogla da vam dam, jer se niti razumem u letelice, niti sam ceo ovaj događaj propratila u potpunosti. Samo znam da je prelep osećaj da kada plovite mironom i čistom savskom vodom vidite Brankov most načičkan ljudima koji, nasuprot uobičajenoj pojavi, svoj pogled bacaju na nebo. Kalemegdan je vrveo od ljudi, kao i suprotna strana kod Ušća. Mislim da na splavovima nije bilo slobodnog mesta. Ipak, bilo mi je drago što smo nekako izdvojeni, što iako u suštini okruženi ljudima, nismo bili u gužvi. Zbog toga smo imali divan pogled na nebo koje se smešilo, srećno što je danas u centru pažnje. A sa njim su popularnost delili i avioni koji su izgledali kao da njima ne upravljaju ljudi od krvi i mesa koji sede u njihovoj unutrašnjosti, već se pokreću daljinskim upravljačem. Budući na izuzetno povoljnom položaju, na trenutke smo imali utisak da stojimo na pisti, kao da su avioni proletali tik iznad naših glava!

Ceo ovaj događaj posmatrali smo sa nama dragim ljudima sa reke, što je ovom danu dalo još jedan poseban pečat. Neke od slika i izveštaj možete videti na blogu našeg druga po reci (a i šire), kod Pere.

Na žalost, nije bilo vremena da odgledamo sve tačke,  jer smo morali da se vraćamo u marinu. Ostatak dana smo proveli sa drugim dragim i bliskim ljudima, u mojoj roditeljskoj kući, jurcajući za mačkom Micom i bebom labradorom, Aresom. Sva sreća da ih imamo, jer  ne znam kako bih inače uspela da ponesem sve ove projice i baklavice koje sam pojela kod mame. Hehehe.

Šta ste vi lepo radili na najlenji dan u nedelji?

Dobili smo ga u kompletu sa igrom New Super Mario Bros. u crnoj boji (iako je ovaj na prvoj slici kao stvoren za mene). Koliko god izgled nije važan, jer dok igrate gledate u ekran a ne u masku, ima onih koji su toliko zaljubljeni u svoju igračku da je pažljivo doteruju. Tako su mnogi, a posebno Japanci, kod kojih je ovaj tip zabave najpopularniji, napravili niz neobičnih primeraka, pravih malih remek-dela.

A Mario je posebna priča. Još od sredine osamdesetih, kada se prvi put pojavio, ne prestaje da nas zabavlja, nasmejava i svojim dogodovštinama iz Kraljevstva Pečuraka bukvalno sate drži prikovanim za ekran. Novi Super Mario je prepun novotarija i smicalica, svetova koji kao da su od najlepših slatkiša sastavljeni, čudnih i veoma simpatičnih bića. Garantovano ima da vas oraspoloži i u najtmurnijem danu! A kada ni to nije dosta, tu je 20ak mini igara: puzle, mozgalice, arkade, karte… Igre su toliko maštovite, jednostavne i zarazne da su u stanju da privuku pažnju i onima od preko 60 godina (provereno)! Posebnu draž daje ekran na dodir (popularno touchscreen) i olovka pomoću koje igrate ove igre. Tu se priča ne završava – jednu od mini igara sa balonom pokrećete duvanjem u DS! Mašti ovde nema kraja.

A u zemlji izlazećeg sunca, prava pomama za video igrama. Izgleda mi kao da su Japanci ljudi krajnosti. Toliko rada,  truda i discipline, a onda vidite snimke kako po dva do tri sata stoje u redovima ne bi li kupili novu konzolu ili igru! A one više nisu samo izvor zabave, već mogu biti i vrlo korisne. Jedna od veoma popularnih nosi naziv Vežbe za mozak doktora Kavašime (Brain training), grupa od 41 igre-mozgalice koje služe uspostavljanju mentalne higijene i deluju kao ulje na zakrečene i slabo upotrebljivane delove vašeg mozga. Takođe, tu su i razne vrste kuvara, trenažera, uzgajanja životinja, veb pretraživač, ali i kultni klasici tipa Final Fantasy, Zelda, Castlevania, Harvest Moon i mnoge druge.

Iako su konzole kod nas jako slabo zastupljene, postoji lanac prodavnica koje imaju zaista  veliki izbor igara za DS i prate sve novitete – zovu se GameS. Cene igara su identične ili slične evropskim, dok su konzole (standardno) bezobrazno skupe, i do duplo u odnosu na region, pa ih je najbolje kupovati van granica naše zemlje. Može i preko nemačkog Amazona koji ima još niže cene od napisanih, jer skida PDV prilikom kupovine iz strane zemlje, a sve sa carinom će biti jeftinije nego da pazarite ovde.

A ja se više napornih redova, dosadnog gradskog prevoza i neispunjenog vremena ne plašim. Kao i kada sam bila dete, ponesem sa sobom igricu, i niko ne zna da dok koračam realnim svetom, istovemeno letim na oblacima, skupljam poklončiće i spašavam princeze.

Cilj igre je da nađete “blago” (iliti keš) koje je neko sakrio ostavljajući koordinate i dodatne informacije vezane za to mestu na sajtu Geocaching-a. Koordinate upisujete u GPS uređaj, nakon čega ste spremni za pohode.

Lokacija na kojoj je neko sakrio keš bi trebalo da bude atraktivna, da se sa tog mesta pruža divan pogled ili da se tu nalaze određene prirodne lepote, znamenitosti ili nešto što to mesto čini posebnim, a opet da je skriveno od radoznalaca i ljudi uopšte.

Ima više težina, vrsta i tipova blaga (sve to saznajete preko sajta), ali je to najčešće nepromočiva plastična kutijica sa blokčetom i olovkom za upisivanje, razni sitni predmeti (poželjno iz mesta ili zemlje iz koje dolazite), kao i posebni geocaching novčići, bedževi, takozvani travelbug-ovi i druge sitnice koje imaju kolekcionarsku vrednost i čije se kretanje može pratiti preko sajta. Iako možete uzeti više stvari iz kutijice, pravilo je da istu ili veću količinu novih stvari i dodate. U blokče upisujete datum, odakle dolazite, svoja zapažanja, kao i da li ste menjali sadržaj kutijice. Na kraju sve to vraćate na staro mesto da bi neko i posle vas mogao da traži. Kasnije na sajtu Geocaching-a potvrđujete da ste blago i našli (ili prijavljujete problem, gubitak, itd.), kao i predmete koje ste uzeli, tj. dodali, posebno ako su kolekcionarskog tipa.

Tu leži prava draž ove igre: nije cilj biti pohlepan, već šetati po prirodi, tragati, istraživati, družiti se i razmeniti suvenire. Naime, u kutijicama ćete nalaziti predmete iz raznih krajeva sveta, a u blokčiću čitati komentare, videti ko je sve pre vas bio i šta je uzeo i dodao. Poseban je osećaj kada posle dužeg traganja konačno otkrijete blago, jer iako će vas GPS uputiti na pravo mesto, nije ga tek tako lako pronaći!

Nije nemoguće čak da u toku njuškanja po prirodi ili nekoj zabiti naletite na svog “kolegu”! To se pre desetak dana desilo i nama na Zakintosu, kada se potpuno niotkuda pojavio mladi par iz Češke i zatekao nas kako prevrćemo kamenje u potrazi za kešom. Očigledno želja i potreba ljudi širom sveta da komuniciraju nikada, ni pored svih političko-društveniih previranja, ne umiru. Želim da verujem da će uvek ono što je normalno i dobronamerno opstati.

Takođe, poželjno je i da sami postavite svoje blago i prijavite koordinate na sajt,  jer samo individualnim zalaganjem se ova igra može širiti, ali se prethodno morate informisati o uslovima i pravilima postavljanja istog. Započnite igru!

Sve što vas zanima možete videti na zvaničnom sajtu Geocaching-a, a ja se nadam da će ova igra zasluženo doživeti ekspanziju i kod nas, jer Srbija ima toliko prirodnih i drugih lepota da ponudi za sve ljude otvorenog duha.

napisao Ivan Jekić

Već pravimo skice, preračunavamo se i informišemo o putu Dunavom, do Đerdapa i na drugu stranu, do Novog Sada, kao i Tisom po Vojvodini. Za pravi odmor vam ništa drugo nije potrebno do plovidbe rekama, otkrivanja novih predela, a i pronalaženje nečeg novog u starim, jer sa reke sve drugačije izgleda. Zatim, sidrenje da se osvežimo i iskupamo, stajanje usput na rečnu klopu na neki od restorana na vodi i spavanje pod vedrim nebom na čamcu ili u šatoru na kopnu. Jedva čekam. Naravno, nameravam da pišem mali putopis, jer usput ima svašta da se vidi i doživi. Interesantno, osvežavajuće i povoljno putešestvije.

A sređivanje prozora u kabini je još jedan dokaz da ono čime niste uspeli da se bavite a voleli biste, isplivava na nekom drugom mestu. Kao nesuđeni dizajner enterijera imala sam priliku da osmislim ulepšavanje oboda naših novih prozora. Da bi sve bilo u rečnom duhu, izabrala sam kanape, koje smo isprepletali i pažljivo ih zalepili silikonom. Efekat možete videti na sličicama.

A kao prozore smo uzeli Galenikin klirit, koji je vrsta livenog akrila, vrlo je lagan, a prave ga u neverovatnim bojama. Sada nam zavesice nisu potrebne, u kabini je uvek hlad, a spolja niko ne može da vidi šta se u kabini dešava, dok vi vidite sve! Šta reći, pravi voajerski prozori. Uživanje je uveliko počelo, a juče smo otvorili sezonu kupanja. Vredelo je!

Svakog dana rano izjutra navlačimo majice na kratke rukave, šortseve i papuče i jurimo do majstora, farbara i prodavnica sa raznim alatkama i materijalima. Čega tu sve nema! Često se pitam zašto na tim mestima preovlađuju osobe muškog pola. Možda svim onim bojama žene ne mogu da slikaju sebi po noktima i licu, ali svakako mogu da budu lepše. Iznutra. Može vam se zavtrteti u glavi od svih onih drangulija i od ideja koje vam od njih nabujaju. Jeste, ponovo sam otkrila jedan novi svet. Nedostajao mi je. A svo to bojenje, pranje, poliranje, lepljenje i ostali poslovi mnogo fino utiču na mene. Bolje se osećam, nabacila sam finu boju od sunca i spavam kao beba. Pravi onaj lepi umor. Kao posle celodnevnog sankanja kada sam bila mala.

Na slici sa početka teksta je naša mala, skromna kabina čamca, koju smo Ivan i ja sami oslikali. Kada ležimo, oko nas je nebo, a kroz prozor možemo da vidimo još jedno. Plavetnilo. I ljuljuškanje. Mnogo smo ponosni na našu kabinu. Nema lepše kabine među brodovima.

A ne reci je pravo leto. Muzika, bosa stopala i smeh. Sve je tamo nekako uravnoteženo. Na reku dolaze oni željni odmora i opuštanja, bežanja od svega lošeg što grad nosi. Naravno, tu prozuje i oni koji su stalno željni samo pažnje i iskazivanja svog bogatog džepa, njima je i reka mesto gde mogu da istresu svoje komplekse, ne olakšavajuci se pri tom. Međutim, oni se ne zadržavaju dugo. Jer im je potrebna publika, masa, koje ima samo vikendima, i to u određenom periodu dana.

Svakoga dana nešto novo. Evo šta sam danas naučila:

Marfijev zakon je naš zakon. Posle dugog suvog perioda, prozore smo sa majstorom nameštali po najvećem pljusku i bili mokri kao miševi. Naravno, pošto smo završili, kiša je prestala.

Mladunci guske su žuti, pa kako vreme prolazi, njihova boja postaje bela. Nasuprot našoj zebi, koja je rođena kao potpuno bela, a sada dobija neke žućkaste, neugledne fleke.

Alasi su rokeri u duši, a trenuci ispunjeni narodnjacima su njihovi trenuci slabosti, onda kada su pijani i ne znaju šta im buči u pozadini.

Sok od pomorandže je ukusniji kada ga piješ u tišini.

Psi sa reke gledaju isključivo svoja posla i ostavljaju vas smešnim kada vas nakon svog vašeg kreveljenja Pa gde si tiiii, što siiiii leeeeeep samo bledo pogledaju, odmere i odu svojim putem.

Poljupci i zagrljaji na reci vam prizivaju lepe uspomene, koje sada izgledaju još lepše.

Guske vole O’Cake. Običan, ne čokoladni.

Na reci se vrlo lako zaljubim. Posebno u dugokose muškarce. Imam i ja svojih slabosti.

Reka uvek stoji. Voda je ta koja protiče i ide dalje.

Sada znate gde sam kada me ovde dugo nema. Reka me čini lenjom i nemarnom. Ili se to tako zove u današnjem svetu reda i pravila. Ali ponekad shvatite da ništa specijalno ne propuštate. Kada odmarate, posle budete nekako bolji. Ovo će biti jedno mnogo lepo leto. Pokušacu to i na vas da prenesem.

]]> http://www.cvrkutanje.net/2008/06/kuca/na-talasima/feed/ 14 http://www.cvrkutanje.net/2008/04/kuca/imamo-goste/ http://www.cvrkutanje.net/2008/04/kuca/imamo-goste/#comments Fri, 11 Apr 2008 21:18:48 +0000 Milica http://www.cvrkutanje.net/?p=44 Proleće je stiglo. Napolju sve vrvi od ljudi. Kej je pun. Zelen je i miriše na svežinu i optimizam. A ispod krošnji tek ozelenelog drveća, kao preko noći su nikli novi drveni tamnozeleni hoteli, namenjeni našim malim stalnim turistima koji su se već probudili i ulepšavaju nam ovo doba godine – plavim senicama.

U Maxi katalogu koji nam je danas kao uobičajeni spem stigao u poštansko sanduče, naišla sam na zanimljivu vest, koju sam svega pola sata pre toga i sama videla pored reke. “Kompanija Delta Maxi Grupa je organizovala akciju postavljanja kućica za male gradske ptice (prevashodno plave senice) po beogradskim šetalištima. Postavljeno je ukupno sto kućica u deset beogradskih parkova… Prema poslednjim podacima na teritoriji Beograda, u urbanim zonama i manjim parkovima, živi 120 vrsta ptica, a na Ratnom ostrvu je zabeleženo blizu 200 vrsta.”
Pa lepo. Volim kada me neko od koga ne očekujem ništa obraduje nečim humanim. Moje poštovanje za ovaj potez.

Isprva me je začudila veličina kućice, zapravo veličina prolaza za pticu, koji je vrlo mali. Ovaj letak mi je otklonio svaku sumnju, jer su senice (engl. tit birds) zaista sićušne. Smatrala sam da bi bilo lepo od mene da naučim nešto više o njima. A kada sam se malo više u to uplela, bila sam oduševljena!

Plave senice (na engleskom blue tits) obično žive u naseljenim mestima, a kriju se po gustišima, šumama, a kako bi zimi preživele, često svoj stančić nameštaju u rupama u zemlji. Vrlo ih je lako pripitomiti, a ukoliko pogledate neki od donjih snimaka, videćete kako jurišaju na džakčiće sa lešnicima! Hrane se semenjem, ali i sitnim insektima. Vrlo su lepe, iako ćete ih teško videti jer vole da su skrivene, a i brze su. Ono po čemu ih svi mi prepoznajemo je prelepa pesma, cvrkutava, vesela i ona koja sa sobom donosi proleće, miris trave i jorgovana.

Ukoliko biste i vi želeli da napravite kućicu za ptice, i time ulepšate svoju okolinu i učinite zanimljivim svoj život, ova adresa bi vam mogla poslužiti.

A gomilu nacrta za pravljenje kucica možete pronaći na nekom od DIY sajtova, na engleskom.

Spremila sam vam i nekoliko snimaka sa senicama kao glavnim akterima (kao odrasli i kao bepčići):