24. March, 2017

Oko nas su dani sastavljeni od:
— ranog ustajanja, jer sunce nas zove, mama!
— doručaka na terasi, koju uz žvakanje keksa i mleka raščišćavamo
— šoping lista (vetrenjača mala i velika x nekoliko, rukavice za baštu, kantica za zalivanje, seme rukole, naočare za sunce, ponovo)
— pupoljaka, cveća, bože svuda je cveće, i zelenilo, i ptice, i sunce i to je tako omamljujući hepi miks
— kancelarija na otvorenom, sa sportskim intervalima u pauzama
— putovanjem od vrtića biciklom, uz prolećni puls grada
— beskrajnim večernjim šetnjama bez pravca, bez cilja
— padanjem u san dok je glava još putuje ka jastuku, a knjige čekaju otvorene
I samoćom. Onom tihom i toplom, koja, kada je malo duže slušam, u stvari ima mnogo toga dobrog da mi kaže.

Nastavak...

13. March, 2017

Ko, po vašem mišljenju, daje dozvolu da volimo ili ne volimo sami sebe?
Pa, roditelji, zar ne?
A šta ako to ne dobijemo od roditelja, šta onda?
E, to ne znam. Ako to ne dobijemo od njih, onda to jednostavno nemamo.
Znate li da jedino čovek koji autentično voli sebe može istinski da voli i nekog drugog, ili da zaista pripada drugome?

Nastavak...

9. March, 2017

Problem je u tome što odrasli uglavnom smatraju da su pametniji od dece, što na žalost nije tačno. Još je žalosnije što odrasli imaju moć, a deca nemaju, tako da umesto dečije pameti na ovome svetu uglavnom vlada glupost odraslih. Ne znam u kom se to trenutku desi da pametna deca postanu glupi odrasli i da zaborave svoju dečju pamet. Zato bih svim odraslima toplo preporučila da što više čitaju slikovnice i knjige za decu, jer iz njih mogu jako puno toga da nauče. Tačnije, mogu da se prisete i podsete na sebe kad su bili pametna, radoznala i odvažna deca, koja se nisu bojala ni najstrašnijeg zmaja, već su u njemu gledala biće vredno zanimanja i pažnje.

Nastavak...

13. February, 2017

Mislio je – Šta je sad ovo? Meni je toplo a napolju je zima. Februar je, a meni sija sunce. Kako to? Sunce je odavno zašlo. Nije ga ni bilo danas. Ma kako nije. Sunce nikad nije ni zašlo, sunce uvek sija. Vidi, kako nisam primetio da je uvek sunčano na Dorćolu. Uvek je toplo. Uvek miriše. Gde god da pogledam, sve mi je lepo.

Nastavak...

26. January, 2017

Te večeri sam za čitanje pred spavanje uzela knjigu koja me čeka od još Sajma. To je najnovija knjiga pisca koga volim godinama, od njegove prve knjige, jedna je od onih kojima sam se radovala onako kako sam se kao klinka radovala novom albumu omiljene grupe. I desilo se ono čega sam se ovih nekoliko meseci i pribojavala – da će me to uobičajeno ushićenje ovoga puta zaobići. Nakon nekoliko pređenih strana uspavala sam se snom pravednika, uljuljkana rečima koje su žuborile u mojoj glavi, pročitane mehanički i bez mnogo interesovanja. Znala sam. Posle ovoliko godina i tektonskih pomeranja, što ovde u meni, što tu negde blizu mene, što svuda pomalo, u knjigama kao i bilo gde drugde više ne tražim iste stvari. Leđa sam okrenula intelektualnim duelima, postala oštar protivnik bilo koje vrste elitizma, potpuno nepoverljiva prema istoriji. Tako sam i u knjigama počela da tražim osećaje koje se diskretno sakrivaju iza paravana od reči, i u njima, kao u staroj dobroj avangardi, krenula da prepoznajem deliće kosmosa. On je jedini uvek isti, nepromenljiv, konstantan u svojoj lepoti i mudrosti.

Nastavak...