A primetila sam da naše podneblje nije u tome usamljen slučaj. Dovoljno je da bacim pogled na naslovnu stranu nemačkog modnog časopisa Burda, na kojoj se nemačko pismo meša sa upadima celih rečenica na engleskom, pa mi još stvori iluziju kako čak znam i nemački, budući da razumem ono na engleskom! Pa (bolje reći Well), ovaj očigledno svetski trend nas svakako (iliti for sure) nije zaobišao.

Srećom, nema ih mnogo, ali sve su češći tekstovi u urbanoj štampi, na sajtovima i blogovima, natpisi na reklamama i na televiziji ispisani u ovom stilu. Savremeni, govorni, neformalni srpski jezik, inače zasićen novim rečima, najčešće nastalim posrbljavanjem stranih izraza, ima još mnogo prirastaka i repova ispisanih na stranom jeziku, koji meni deluju ne samo preterano i neukusno, već i nepismeno.

Pošto nisam jezički čistunac, razumem da je jezik živ, da se stalno kreće i menja, i to ubrzano, kao uostalom i sve oko nas. To je jedan prirodan proces kome treba dati prostora, samo treba postaviti i neke skromne granice. Na kraju krajeva, sve što je umereno – ne smeta. Ali (treba li da dodam for god sake), mora li se ići tako daleko da se mešaju dva (ponekad i više) potpuno različita jezika i to toliko da se ovo pravilo prenosi na čitav tekst ili još gore – celu uređivačku politiku? Mislim da se ovako nipodaštavaju svi jezici koji učestvuju u ovom jezičkom kolažu. Šta se time postiže?

Jasno mi je (Ok, it’s clear) da to nekima zvuči vrlo moderno, da to pokazuje ili preveliku svestranost, istinsku urbanost i veliki kosmopolitizam, nasuprot zatvorenom, zatucanom i primitivnom. Tužno je samo što se baš sve nacionalno smatra lošim znakom degradacije vrednosti. Jer možda upravo negiranje svojih korena pokazuje da naše obrazovanje i kultura nisu na zavidnom nivou, ili da jednostavno imamo malo iskrivljen pogled na stvari.

Jer ako naši akademski građani, intelektualci, kulturna elita, ljudi koji su u svoje obrazovanje uložili trud i novac, ne prezentuju drugima prave vrednosti kojih bi trebalo da budu svesni (a ko će ako ne oni?), već naprotiv, neguju izopačenosti u raznim vidovima, ne znam kako će i oni koji bi hteli nešto da nauče imati priliku za to.

Setite se samo Feme, tzv. (aka) Pokondirene tikve i jezika kojim ona govori, tj. germanizama koje ubacuje u svoj govor. Ona je smešna, ali ne nervira, jer njeno ponašanje odgovara njenom karakteru i obrazovanju. Danas se ista pojava tretira ne samo poželjno i cool, već je za mnoge i znak velike duhovne dubine i naprednjaštva.

Dakle, strane reči su normalna pojava, posebno za one oblasti u kojima mi sami nemamo odgovarajući izraz, ali ako u trenutku ne možete da se setite pravog termina na srpskom (jer mnogo putujete, gledate isuviše stranih filmova i krećete se u okolini gde se govori stranim jezicima), nemojte se odmah hvatati za prvi strani izraz koji vam padne na pamet, već se malo pomučite da se setite našeg izraza, ili ako ste se toliko odvikli od svog jezika, obrnite, prisećanja radi, neki naš rečnik (ima ih i u elektronskom obliku, da vam bude brže i lakše) da vam pomogne. Ko zna, može se desiti da se podsetite i neke lepe reči koju ste odavno izgubili iz vida, i jezika.

P. S. Samo u ovom mom pisaniju ima mnoštvo reči stranog porekla i ako se neko udubi mogao bi ih pronaći. To je samo još jedan od dokaza da jezik nije nešto sterilno i nije sastavljen samo od materijala iz Rečnika Matice Srpske, ali važno je da je ceo svoj i razumljiv.

O pismu neki drugi put.

Sportske:

roleri sa jednim tockom
tockici za rolere abec 11
in line rolsue
abec kod nas
kočnice rolerice
kvaliteta k2 rola
jelena jankovic brat mama tata
novak djokovic zivotna prica
ana ivanovic sujetna
vezbati kuci you tube

Ekološke:

utrke pasa onlajn
youtube ruzno pace
youtube vožnja plave ptice
zasto nam je potreban odrzivi razvoj
elektro vetrenjače
price o crnom boru
prolećne čarolije
sajtovi o insektima i nesto vise o njima
imena kucica
kaligrafija nemačke
moje postovanje vrapcima
planinarske ograde galerija

Zdravstvene:

dijagnoza 53
ja mislim drugačije
lecenje od zavist kafe
dobijaju svi oni koji igraju

I van svake kategorije:

mafi kolaci
pundravci
uputstva za početnike kod menjanja brzina u vožnji automobila

E pa, meni nije. Lepo, kada se nađem u tako nekoj situaciji (a moram priznati da to davno beše, al’ sećam se ja… ), meni se gotovo tresu ruke i sve mi nešto bridi u grudima, a ni traga ni glasa nema ni od kakvih, nazovi, leptirića. Kako je nekome uopšte palo na pamet da osećaj nazove leptirićem; pojeo je leptira, šta li, pa zna. Da li bi, po tom istom principu, neki drugi osećaj trebalo nazvati po nekom drugom insektu ili životinji? Imam bubamare u nozi ili žapce u glavi? Verovatno bi me posmatrali poput ludaka koji ne zna šta priča. Ali zato su leptirići svima poznati i nije lud onaj ko ih ima.

E pa, uaaaaa za leptiriće. Zašto se misli da svako poznaje takav osećaj i da nisu potrebna nikakva druga objašnjenja, osim fraze – imati leptiriće. Ja inače ne osećam stomakom. To jest, ako uzmemo u obzir da su stanja izazvana adrenalinom ona koja proizvode efekat progutanih leptira onda, u mom slučaju, takva stanja prisutna su iskljičivo u predelu grudnog koša, tamo gde je srce, a ne tamo gde su pojedene sarme i ćevapi. Jedini osećaj za koji znam, a koji se dešava u stomaku, jeste onaj kada se jako, jako zavrtim na vrtešci (i pri tom imam deset godina) i imam utisak da su mi se svi unutrašnji organi izvrnuli naglavačke. E, to je jedini stomačni osećaj za koji znam, a da nije izazvan manjkom ili viškom hrane u njemu.

Dakle, smatram da je floskula o imanju leptirića u stomaku nastala kao posledica težnje da se jednim izrazom opiše veliki broj različitih stanja u kojima se može naći osoba sa povišenim nivoom adrenalina u krvi i blagom tremom. Ali je, čini mi se, njeno značenje postalo gotovo bukvalno, pa se ljudi čudom čude kada im kažete da ne znate ni za kakve leptirove, a verujem da ni moja, niti bilo čija baba, takođe ne zna. Na različitim osobama posledice unutrašnjih procesa manifestuju se na različitim delovima tela, i to nije uvek stomak.

Šteta je samo što ljudi češće koriste ovaj eufemizam, umesto da prosto kažu da su zaljubljeni, što bi i moja baba razumela. No, svako novo vreme sa sobom nosi nove jezičke izraze. Ko može znati kako su naše bake opisivale zaljubljenost i da li bismo mi to danas razumeli.

Ali, neke reči nikada neće izaći iz jezičke upotrebe i one imaju univerzalno i večno značenje, a zaljubljenost jeste jedna od njih. Bojim se samo da, s obzirom na današnje vreme ubrzanog životnog tempa i vrtoglavog tehničkog razvoja, reči više nemaju onu težinu koju su nekada imale i ljudi ih sve ređe i sve drugačije koriste. Možda sam staromodna, ali za mene efekat leptirića nikada neće imati to značenje kao što ga ima efekat zaljubljenosti.

I zato na sav glas kažem zaljubljena sam, a leptirići, što se mene tiče, mogu slobodno da odlete.

napisala Dragana Krstić

Ova reč još uvek nije ušla u naše rečnike. Šta je stari Vujaklija znao o spemu? Nema je u Rečniku novih anglicizama. Niti u Rečniku slenga. Ni u najnovijem bestseleru Matice, u tako dugo pripremanom Srpskom rečniku. Samo u novom Rečniku stranih reči i izraza je naveden: spam (engl. spam, prvobitno fabrički naziv za mesni narezak), neželjena elektronska pošta, najčešće reklamnog sadržaja. Nedovoljno. Upotrebe spema su ipak višestruke.

Spem je svuda oko nas. Spem je ušao u našu stvarnost na mala vrata – putem mejla, i to onog neželjenog, bespotrebnog, zbunjujućeg. Onog koga odmah šaljemo u trash. Ili brišemo. Iako se ovaj termin i dalje najviše koristi u računarskim tehnologijama, okruženi smo spemom razne vrste.

Jedemo spem, oblačimo spem, naše navike su prezasićene spemom, iako toga često nismo ni svesni. Mi bismo najradije voleli ono: I don’t want any spam, ali bi to bilo fuj! Spem daje šmek. Spem je začin, nekima ključni. Misli su nam pune spema. Odnosi su puni spema. Civilizacija vrvi od spema. Spem je pun spema. Spem, spem, spem, speeeeem!

Pajtonovci su ovaj skeč snimili davne 1975. godine, daleko pre mog rođenja. Inspiraciju su dobili od tadašnjeg konzerviranog mesnog nareska, koji možete videti na slici. Mogu misliti koliko je ukusan, kada su mu namenili ovakvu ulogu. Ko bi rekao da će njihova šala biti tako proročka, da će biti upotrebljena u kompjuterskoj terminologiji  i da će više od trideset godina kasnije celo društvo biti utopljeno u spem, možda i samo po sebi predstavljati spem. Samo, ko će njega baciti u trash?

Imate li vi dobru zaštitu od spema?

A evo i čuvenog skeča. With little spam in it.