Cvrkutanje » Bioskop

Možda još nije kasno

Milica — Wed, 09 Feb 2011 10:58:57 +0000

Svakako nije kasno da neko i sada otkrije ovaj film. Što se naše drage zemlje tiče, nisam sigurna. Od kada je snimljen Home, prošlo je skoro dve godine. Pitam se koliko se za to vreme uradilo. Pitam se da li zdravije i kvalitetnije živimo. U stvari, pitam se koliko je ovaj film na masovnom nivou zaista uticao da se nešto kod ljudi promeni. U meni jeste. Koliko je planeta vama potrebno da biste živeli svojim načinom života?

Pogledajte ceo film i propratne snimke na Ju Tjubu.

Praznik

Milica — Sat, 19 Dec 2009 23:54:40 +0000

Gladna sam!
Steže me bodi.
Piški mi se!
Stiskaju me hulahopke.
Mukicaaaa! Kiselinaaaa!
Ne ‘vataj me. Češkaj me.
Ne mogu sama da zašniram gojzerice!
Jede mi se pileći giros sa cacikijem! Sa Zakintosa.
Radujemo se svakom danu. I smejemo svakoj mojoj novoj izmišljotini. A praznici su već stigli.

Za mene se vesela, svetleća i šarena sezona otvorila na najlepši mogući način. Videla sam naše blizančiće kako se pomeraju, kako vrckaju, sede u turskom sedu, a zatim ručice stavljaju preko očiju. Nisam plakala, nisam vrištala od sreće, samo sam zinula shvativši da se ovo što se u meni dešava graniči sa čudom. Ili i samo jeste čudo. Rastu mala bića, imaju svoj ritam, svoje pokrete, svoje potrebe i uzdaju se u moju pomoć. Ja sam srećna žena. Biću mama. Postaću bogata.

Treći mesec doneo mi je nove eksplozije emocija, nove osećaje, povećan apetit za nedefinisanom hranom, oko 20 cm u struku i nepunih 500 grama dodatne težine od početka trudnoće. Ali i izvesnu sigurnost da sve ide svojim tokom i da se lepo snalazim u svim ovim slatkim promenama. Znate li da sam đuskala uz jednu jedinu pesmu Dejvida Birna i Brajana Ina i posle toga odmarala dobrano vremena?

Dok uživamo u nikad bogatije okićenoj kućici, smišljamo kako ćemo se zabaviti tokom ove zimske idile. Evo nekih predloga koje delimo sa vama:

1. Deda Mraz. Knjižica sa prelepim i staromodnim ilustracijama koja baca pogled u Deda Mrazovu radionicu negde u nekoj zabiti na Skandinaviji. Kakav je to čovek Deda Mraz i kako je digao celo selo Mrazovaca na noge da spreme poklone. Knjižicu je izdao Kreativni centar.
A sa sličnim imenom, Djed Mraz, sećamo se knjige iz prošlog veka, u nekom hrvatskom izdanju, koje možda možete naći samo u nekoj dečjoj biblioteci. Deda Mraz je tu prikazan kao običan čovek, jedno matoro gunđalo koje mrzi sneg, nada se letu i pre bi sedeo kod kuće sa svojim mačorom i psom.

2. Božićna priča (Christmas Carol). Ima mnogo obrada ovog Dikensovog romana, ali meni se posebno sviđa kako su to uradili Mapetovci 1992. godine, sa Majklom Kejnom kao Skrudžom. Potražite ovaj film!

3. Neki zimski puzzle. Uz Ne ljuti se, čoveče (ili čovječe) i jamb jedna od najlepših zajedničkih zabava. Pijuckate čaj ili toplu čokoladu, slušate muziku, pričate o raznim neobaveznim stvarima i zajedničkim planovima i “slikate” neki zimski pejzaž, na primer, ili bilo šta što vam se mnogo dopadne. Nema pobednika, ali onaj ko u slagalicu stavi poslednji komadić oseća se ispunjeno.

Za nas je čarolija počela, a vama želimo da pronađete svoju!

Životinjsko carstvo Montija Pajtona

Milica — Tue, 13 Oct 2009 10:20:23 +0000

Pitanje je kako smanjiti troškove i privući posetioce. Kazaću vam. Moje iskustvo na TV Oktopodu kaže da publiku širom sveta privlači – NASILJE. O, da! Silvester Stalone nije postigao ono što je postigao igrajući likove Džejn Ostin. Stoga, u našem Zoo vrtu mesta ima samo za životinje potencijalno opasne. Za krvoločne zveri! Ostale će, bojim se, morati da idu.

Samo je iz usta Džona Kliza ova izjava mogla da zazvuči smešno. U suštini stoji jedna surova (da ne kažem krvoločna) ideja koja je svog maha uzela ne samo te, kako se sada čini daleke, 1997. godine, nego se velikom brzinom proširila na celokupno društvo, zauzimajući vodeće mesto u medijima, malim i velikim društvenim krugovima, umetnosti, sportu, javnom i svakodnevnom životu. Nasilje je postalo zabava, psihoterapija, oruđe i jedna od centralnih tema onoga što se danas zove civilizacija.

Citat sa početka preuzet je iz filma Ta opasna stvorenja (ili surova, ili krvoločna – Fierce Creatures), koji predstavlja neku vrstu nastavka genijalne komedije iz 1988. Riba zvana Vanda (A Fish Called Wanda), budući da je čini ista ekipa “pajtonovaca” u sastavu Džon Kliz i Majkl Pejlin, a stvaranju filma pomogao je i Teri Džons. Upravo zbog ove oprobane ekipe kroz ova dva filma ne provejava mračna atmosfera, iako bi često bilo razloga na to, budući na tematiku kojom se bave, već sve dobija drugačiji, optimističniji smisao. Ovo je još jedan dokaz da je vedriji pogled na svet moguć, a da ta vedrina nije isto što i naivnost ili površnost. Ipak, krunu svega čini gluma Kevina Klejna, koji je sa punim opravdanjem za ovu ulogu dobio Oskara, onda kada je ta nagrada možda nešto i vredela. Dugo nisam videla da glumac u sebi odjednom može da sadrži nekoliko oprečnih karaktera i da ih sa toliko žara reprodukuje, da se istovremeno plašite i smejete kao ludi na brašno. U narednom filmu Kevin Klejn glumiće dva glavna lika.

Devet godina kasnije pojavljuje se i drugi film, Fierce Creatures, koji iako deli dosta sličnosti sa prethodnim, ne može da sakrije surovost ne životinja, već sveta u koji su one smeštene. Ogromne korporacije, ljudi sa vrhova koji misle da su besmrtni, obezvređenost živih bića i njihovo svođenje na puki marketinški trik, izviru ispod dobropoznatog humora posle koga se čini da je sve lakše.

Ne mogu reći da sam zaluđenik filmovima, niti da sam ih pogledala na hiljade. Ali sve ono što gledam (pa i čitam, isto se ovo odnosi i na knjige), radim sa punom pažnjom, a reči, muzika, scene mi ostaju danima. Ovi filmovi su me svakako nasmejali, čineći taj smeh ne privremenim i ovlašnim, već donoseći olakšanje u sagledavanju sveta u kome živimo. I danima se pitam kako se sa svim lošim stvarima nositi, kako se izboriti jednom kada ih postanemo svesni? Odgovore na to pitanje tražim od uspešnih ljudi, ne u ekonomskom, već u jednom prefinjenijem smislu. Želim da čujem šta imaju da kažu oni koji su svojim intelektom, radom i čovečnošću uspeli da sačuvaju osmeh. Do tada, uživam u ovome što je već stvoreno. Učim da se smejem.

A nedavno su “pajtonovci” proslavili 40. godina svog stvaralaštva. U tu čast, pogledajte “nešto sasvim drugačije” na njihovom YouTube kanalu.

Srećan rođendan, Miki!

Milica — Tue, 18 Nov 2008 00:56:51 +0000

Miki Maus se prvi put u javnosti pojavio pre tačno osamdeset godina, tačnije 18. novembra 1928. godine. Sada je pravi deka i s obzirom da je veliki broj nas uz njega rastao, zaslužio je da mu čestitamo rođendan! U to ime, sastavila sam slagalicu na kojoj su predstavljeni svi njegovi najbolji stripovi i crtaći. Inače, slagalica je stara i kupljena je povodom Mikijevog šezdesetog rođendana.

Mikijev lik je počeo da se gradi u crno-belom crtaću Steamboat Willie iliti Mikijev parobrod. Čula sam da je do pre osam godina u arhivi RTS-a je postojala i srpska sinhronizacija ovog crtaća, kada je sa oktobarskim prevratom i paljenjem zgrade “nacionalne televizije” i ovaj snimak izgoreo i tako se izgubio jedan dragulj dečje kinematografije.

Naravno, svi likovi, pa i oni izmišljeni, vremenom pretrpe različite promene i udare vremena. Pre nekoliko godina se umesto u starom Mikijevom Zabavniku i Mikijevom almanahu on ponovo pojavio kod nas u dečjem listu Miki Maus, samo što moram priznati da mi se moderan Miki ne dopada kao onaj stari. Taj Miki nosi simbol današnjeg vremena – mnogo se pravi pametan, a sve radi isključivo u svoju korist. I ponašanje mu je nekako matoro.

A evo kakvo je izgledalo njegovo “rođenje”.

Poreklo spema (spam, spam, spam)

Milica — Tue, 04 Mar 2008 13:05:45 +0000

Stvarno neverovatno. Htela sam da počnem ovaj tekst savršeno stručno. Znate kako to ide: prvo navedete reč transkribovanu na svoj maternji jezik, zatim otvorite zagradu i u nju stavite skraćenicu jezika iz koga je ta reč potekla, njen izvorni oblik, a zatim i objašnjenje na maternjem jeziku. Međutim, ja nisam mogla ovo da uradim. Evo i razloga.

Ova reč još uvek nije ušla u naše rečnike. Šta je stari Vujaklija znao o spemu? Nema je u Rečniku novih anglicizama. Niti u Rečniku slenga. Ni u najnovijem bestseleru Matice, u tako dugo pripremanom Srpskom rečniku. Samo u novom Rečniku stranih reči i izraza je naveden: spam (engl. spam, prvobitno fabrički naziv za mesni narezak), neželjena elektronska pošta, najčešće reklamnog sadržaja. Nedovoljno. Upotrebe spema su ipak višestruke.

Spem je svuda oko nas. Spem je ušao u našu stvarnost na mala vrata – putem mejla, i to onog neželjenog, bespotrebnog, zbunjujućeg. Onog koga odmah šaljemo u trash. Ili brišemo. Iako se ovaj termin i dalje najviše koristi u računarskim tehnologijama, okruženi smo spemom razne vrste.

Jedemo spem, oblačimo spem, naše navike su prezasićene spemom, iako toga često nismo ni svesni. Mi bismo najradije voleli ono: I don’t want any spam, ali bi to bilo fuj! Spem daje šmek. Spem je začin, nekima ključni. Misli su nam pune spema. Odnosi su puni spema. Civilizacija vrvi od spema. Spem je pun spema. Spem, spem, spem, speeeeem!

Pajtonovci su ovaj skeč snimili davne 1975. godine, daleko pre mog rođenja. Inspiraciju su dobili od tadašnjeg konzerviranog mesnog nareska, koji možete videti na slici. Mogu misliti koliko je ukusan, kada su mu namenili ovakvu ulogu. Ko bi rekao da će njihova šala biti tako proročka, da će biti upotrebljena u kompjuterskoj terminologiji i da će više od trideset godina kasnije celo društvo biti utopljeno u spem, možda i samo po sebi predstavljati spem. Samo, ko će njega baciti u trash?

Imate li vi dobru zaštitu od spema?

A evo i čuvenog skeča. With little spam in it.

Stari dobri Nadrealisti

Ivan — Mon, 14 Jan 2008 17:12:20 +0000

Ovaj članak bi komotno mogao da se zove i Ribarske priče, obzirom na sadržaj video klipa. Neverovatno koliko je Đura, jedan od najvećih pripadnika ovih bosanskih Pajtonovaca, uspeo da za nepun minut uverljivo prikaže njihov karakter. Snimak koji sledi je nastao sasvim spontano, pre sigurno dvadesetak godina, ali ja od juče, kada sam ga prvi put videla, ne mogu da prestanem da se smejem, pa sam odlučila da ga podelim sa vama.