2. June, 2017

— Hoćemo li da krenemo?
— Čekaj, još samo malo da dremnem.
Kako sunce počinje da pada, i ja lagano tonem sa njim, u sladak, prolećni, dugo željeni san, uz otvoren prozor, sa vazduhom začinjenim mirisom svežeotvorenih lipa i uz celonoćni horski nastup žaba. Ovog puta sebe zaista ostavljam na miru, da odmorim kada moje telo to traži. Poslednjih godina, previše sam od njega očekivala.

Nastavak...

24. March, 2017

Oko nas su dani sastavljeni od:
— ranog ustajanja, jer sunce nas zove, mama!
— doručaka na terasi, koju uz žvakanje keksa i mleka raščišćavamo
— šoping lista (vetrenjača mala i velika x nekoliko, rukavice za baštu, kantica za zalivanje, seme rukole, naočare za sunce, ponovo)
— pupoljaka, cveća, bože svuda je cveće, i zelenilo, i ptice, i sunce i to je tako omamljujući hepi miks
— kancelarija na otvorenom, sa sportskim intervalima u pauzama
— putovanjem od vrtića biciklom, uz prolećni puls grada
— beskrajnim večernjim šetnjama bez pravca, bez cilja
— padanjem u san dok je glava još putuje ka jastuku, a knjige čekaju otvorene
I samoćom. Onom tihom i toplom, koja, kada je malo duže slušam, u stvari ima mnogo toga dobrog da mi kaže.

Nastavak...

13. March, 2017

Ko, po vašem mišljenju, daje dozvolu da volimo ili ne volimo sami sebe?
Pa, roditelji, zar ne?
A šta ako to ne dobijemo od roditelja, šta onda?
E, to ne znam. Ako to ne dobijemo od njih, onda to jednostavno nemamo.
Znate li da jedino čovek koji autentično voli sebe može istinski da voli i nekog drugog, ili da zaista pripada drugome?

Nastavak...

9. March, 2017

Problem je u tome što odrasli uglavnom smatraju da su pametniji od dece, što na žalost nije tačno. Još je žalosnije što odrasli imaju moć, a deca nemaju, tako da umesto dečije pameti na ovome svetu uglavnom vlada glupost odraslih. Ne znam u kom se to trenutku desi da pametna deca postanu glupi odrasli i da zaborave svoju dečju pamet. Zato bih svim odraslima toplo preporučila da što više čitaju slikovnice i knjige za decu, jer iz njih mogu jako puno toga da nauče. Tačnije, mogu da se prisete i podsete na sebe kad su bili pametna, radoznala i odvažna deca, koja se nisu bojala ni najstrašnijeg zmaja, već su u njemu gledala biće vredno zanimanja i pažnje.

Nastavak...

27. February, 2017

Brdoviti, zeleni Beograd, moj je omiljeni. Taj deo grada prožet asfaltiranim puteljcima koji prolaze kroz šumu, pa izlaze na čistinu, penju se pa silaze, dok se usput smenjuju neke stare vile sa ogromnim, obraslim dvorištima, usamljene poput uspavanih lepotica, lepe i daleke, i parkovi sa malobrojnim posetiocima. Tu su i neki strani životi u stranim rezidencijama, pa usamljene klupice, pa stazice za šetnju. Tišina i zelenilo u kojima se samo naziru tragovi urbanosti, čine da se osećam izdvojeno i opušteno u jednoj toploj, gradskoj suboti koja ume da bude stresna u upornoj težnji velikog broja ljudi za “kvalitetno provedenim vremenom” na otvorenom. U jednom takvom ušuškanom kutku grada, sa pogledom na obronke Topčidera, pronašli smo Javni akvarijum i tropikarijum.

Nastavak...