Cvrkutanje

Od kasno sinoć naša mala porodica je bogatija za jednog člana. Ovo biće u narodu zovu mačka, a naše čudo je nešto između miša i ježa. Nađen je ni više ni manje nego u kontejneru, odakle je mjaukao pozivajući u pomoć. Očigledno je neko vrlo human pronašao pravi način da se otarasi nepoželjnog društva. Ne želim da razmišljam od tome koliko ovakvih, a i gorih slučajeva ima. Drago mi je što je sada ovo preslatko mače na sigurnom.

Nastavak...

Prošle nedelje smo opet imali malo putešestvije. Jezdeći istočnom Srbijom, uz Dunav, imali smo priliku da prođemo i svratimo u nekoliko gradića, koji su nas svojom energijom podstakli da se setimo detinjstva. Zašto? Ovi gradovi kao da stoje u vremenu. Dok smo sedeli na obalama Golupca, imali smo utisak da se svet nakratko umirio. Užurbanost je prestala, pritisak da se stalno mora hitati napred isčezao, osećaj da na svakom ćošku vreba najneverovatnija opasnost kao da je postala deo nekog drugog sveta. A ja sam se setila svog detinjstva provedenog u tada meni božanstvenom gradiću, Smederevskoj Palanci, u kojoj sam i rođena. Ipak, nije to bio samo povratak u detinjstvo, već u jedno sasvim drugačije vreme.

Nastavak...

Večeras sam želela da pišem o putovanju u prošlost. Da zajedno zaronimo u detinjstvo i da se setimo svega onoga što je obeležilo neke kako izgleda daleke godine, ali mi sada nije do osmehivanja. Jedna nova, treperuća zvezda se pojavila na nebu. Već neko vreme pomno pratim dirljivu i ljubavlju ispunjenu priču o Cicibelli, koju je sa nama podelila Studena. Kroz ovu priču, koja se nakon mnogo truda i nade okončala pre par dana, od Studene možemo naučiti još neke, vrlo bitne stvari… Cicibellu nikada nisam imala prilike da vidim uživo, da je dodirnem, pomazim, niti da joj pomognem da ozdravi. Ipak, zavolela sam je i radovala se njenom ozdravljenju. Koje se nikada nije desilo. Počivaj u miru, milo lane.

Mirna je, prava letnja noć. Leti noći i nisu zapravo one prave, mračne, puste i nekako depresivne. Leti su noći samo jedna mirnija, prijatnija strana dana, onaj deo dana kada odmaramo od svih onih vrelih letnjih utisaka. Zato mi se u to vreme često ne spava. Nije to nesanica, jer ona sa sobom nosi jedan problematičan prizvuk. To je želja da se ostane budan, jer noć ima toliko toga da pruži.

Nastavak...

U poslednje vreme sam kao počela da pratim vesti. One vezane za politiku preskačem. Besmisleno je. Kada god pročitam neki naslov i vidim fotografiju i tekst prikačene uz njega, kao da se sve ponavlja već godinama. Kao da sam tu priču već videla. Čitam zanimljivosti i šta se lepo dešava u mojoj okolini. Uvek se tu nađe nešto interesantno iz naše zemlje ili sveta, nešto što me nasmeje, začudi ili nadahne. Možda sam baš zbog toga i primetila jednu pojavu kod ljudi da i ono što bi mogli da isprate sasvim pozitivnom reakcijom zamene nečim sasvim drugim.

Nastavak...