2. June, 2017

— Hoćemo li da krenemo?
— Čekaj, još samo malo da dremnem.
Kako sunce počinje da pada, i ja lagano tonem sa njim, u sladak, prolećni, dugo željeni san, uz otvoren prozor, sa vazduhom začinjenim mirisom svežeotvorenih lipa i uz celonoćni horski nastup žaba. Ovog puta sebe zaista ostavljam na miru, da odmorim kada moje telo to traži. Poslednjih godina, previše sam od njega očekivala.

Nastavak...

27. February, 2017

Brdoviti, zeleni Beograd, moj je omiljeni. Taj deo grada prožet asfaltiranim puteljcima koji prolaze kroz šumu, pa izlaze na čistinu, penju se pa silaze, dok se usput smenjuju neke stare vile sa ogromnim, obraslim dvorištima, usamljene poput uspavanih lepotica, lepe i daleke, i parkovi sa malobrojnim posetiocima. Tu su i neki strani životi u stranim rezidencijama, pa usamljene klupice, pa stazice za šetnju. Tišina i zelenilo u kojima se samo naziru tragovi urbanosti, čine da se osećam izdvojeno i opušteno u jednoj toploj, gradskoj suboti koja ume da bude stresna u upornoj težnji velikog broja ljudi za “kvalitetno provedenim vremenom” na otvorenom. U jednom takvom ušuškanom kutku grada, sa pogledom na obronke Topčidera, pronašli smo Javni akvarijum i tropikarijum.

Nastavak...

20. February, 2017

A čarolija stanuje i u pozorištima za decu. U onim mekim, toplim foteljama iz kojih vire znatiželjne okice, u visokim tavanicama prepunim raznobojnih zvezda od reflektora, u bojama i igrama koje zrače sa pozornice. Tamo, na tim daskama gde nijedna emocija nije smešna ili suvišna i gde se oči raduju prirodnosti pokreta i slobodi stila, za nas se uvek odigrava nešto što nas podseti da živimo okruženi brojnim mogućnostima. Ma ne, ne mislim na TE mogućnosti, koje nam se nude udvarački ili nam se čak otvoreno nabacuju, svakog dana, sada već šablonski. Mislim na one izbore unutar nas.

Nastavak...

13. February, 2017

Mislio je – Šta je sad ovo? Meni je toplo a napolju je zima. Februar je, a meni sija sunce. Kako to? Sunce je odavno zašlo. Nije ga ni bilo danas. Ma kako nije. Sunce nikad nije ni zašlo, sunce uvek sija. Vidi, kako nisam primetio da je uvek sunčano na Dorćolu. Uvek je toplo. Uvek miriše. Gde god da pogledam, sve mi je lepo.

Nastavak...

31. January, 2017


Najlepše večeri su one koje provedeš uz dobro društvo, ma kako minijaturno ono bilo, uz muziku i sa mnogo čistine u mentalnom prostoru.
– Ček, ček, kako je moćna ta pesma! Ceo taj sklop – njegov glas, atmosfera, usporenost, dovoljna da se prepustiš, da zamaštariš… Koji je to beše album?
Joshua Tree. Najlepše doba U2. Sredinom ove godine biće tačno 30 godina kako je izašao. Možeš li da veruješ?!

Nastavak...