6. August, 2017

Ovih dana oko mene je protrčavalo mnogo sitne dečice. Neka od njih i dalje sisaju, a neke od njihovih majki za glavu se hvataju zbog večitih dilema oko dojenja. Da li treba, koliko treba, gde treba, kako treba, zašto treba… Nedelja dojenja se danas završava, a ja, eto, osećam potrebu da dam svoj skromni doprinos tome da se ova divna, blagotvorna navika ponovo utemelji, bez previše galame i pompe, s kojom je očigledno postalo teško prići bilo kojoj temi. I da mame mogu konačno da se opuste u onome što je priroda tako mudro osmislila za njih i njihove male potomke, a dojenje je svakako na samom vrhu te liste. Pišem iz srca ono što sam rekla svakoj drugarici koja je u prvim danima bila sluđena pitanjima vezanim za jedinu organic ishranu za bebe – mamino mleko.

Ja sam dojila Sunčicu 17 lepih meseci, prvih nekoliko meseci donirala sam svoje mleko našoj prvoj Banci mleka, za teško ugrožene i bolesne bebe koje leže na Institutu za neonatologiju, uživo sam gledala kako se mleko sakuplja i čuva kao najvrednije blago za naše potomstvo, sa mnogo ljubavi i pažnje. To iskustvo me je zauvek obeležilo, priznajem. I bila sam užasno tužna kada je moje mleko počelo da se smanjuje.

Doktori i sestre su tu, reklame su tu, mediji su tu, rekla-kazala su tu, tuđa iskustva su tu, saveti jedni i drugi su tu, ali samo mama, i jedino MAMA, donosi odluku želi li da doji svoju bebu ili ne. Spremite svoje mišljenje o dojenju unapred, bazirajte ga na znanju iz proverenih izvora, i kada se beba rodi i ušuška se u vaše grudi, vaša reč je poslednja. Niko vam neće nuditi injekciju za prekidanje laktacije, kako su meni već bili pripremili, jer su moje bebe bile u kritičnom stanju, niko vam neće prodavati svoje priče i sugerisati. Kao i što niko neće čuvati vašu bebu umesto vas.

Izbor je isključivo tvoj, mama.

Ako odlučiš da dojiš, i ako budeš bila te sreće da ti mleko krene, budi uporna. Uspostavljanje mleka je vežba kao i svaka druga, iz dana u dan biće ga sve više. Iz dana u dan tvoja veza sa bebom biće sve jača i naučićete da se hranite tako da i jednoj i drugoj bude udobno i prijatno. Mleko je idealna hrana za bebe, i NE POSTOJI nešto što se zove „slabo majčino mleko“. Sve najvrednije iz maminog organizma sliva se u njega, i ne postoji formula (da, to nije nikakvo „veštačko mleko“, već formula, sa dodatkom bele boje, radi bolje kamuflaže) koja može da mu parira. Ono ne sadrži samo hranljive sastojke, već i antitela, prirodne vakcine koje čuvaju bebino zdravlje, dopuštajući joj da jača.

Majčino mleko je i LEK za bolesne bebe. Šta misliš, zašto bebama u dobro opremljenim i organizovanim bolnicama daju donirano mleko, kako bi im pomogli da prežive i ozdrave? Sigurno ne zato što je formula bolje rešenje, izuzev u situacijama kada bebin stomačić ne toleriše humano mleko zbog zdravstvenih problema. Sunčicin obrok je u početku bio 1 ml. Možeš li zamisliti jednu kap mog mleka kako silazi niz sondicu, hraneći mrvičicu od nepuni kilogram tešku? U to vreme, izmlazavala sam skoro litar mleka dnevno, i svo to moje preostalo mleko odlazilo je drugim bebama. Uvek će mi biti puno srce zbog toga. Nakon par meseci, kada je Sunči došla kući, uživala sam hraneći je ozbiljnim, obilnim obrocima, zahvaljujući upornosti da sačuvam mleko. Iako sam usput jednu bebu izgubila, i iako je Sunčica bila ozbiljno ugrožena. Mleko mi je, uostalom, i pomoglo da kroz sve to lakše prođem, jer sam u njemu pronašla smisao. Hoću da ti kažem, moguće je.

Mleka će biti dovoljno. To što ga u početku nema koliko bi i ti i beba volele, to je normalno, jer mu je potrebno vreme da se rastrči. Zbog „malo mleka“ ne treba da odustaneš od dojenja, već treba da budeš stpljiva i uporna sa nuđenjem bebe i izmlazavanjem na tri sata. Što se više mleka troši, to se više mleka stvara. Uostalom, te dve veštine — strpljenje i upornost — svakako će ti i kasnije, kada prestaneš da dojiš, mnogo koristiti u svakoj oblasti roditeljstva.

Dojenje popravlja raspoloženje. Mislim, celokupno, porodično, kućno. Mama se lakše oporavlja od porođaja, hormoni se primiruju i ne štrče na sve strane, bolovi se stišavaju, energija i raspoloženje rastu, beba lepo napreduje, mirnija je, zadovoljnija, lepše spava, tata je radoznao i hepi i raznežen i ponosan, svi se bolje i brže upoznaju i povezuju. Jer, sada vas je troje (ili četvoro!), to je potpuno novi momenat za sve. Momenat za ceo život.

Dojenje te neće učiniti ružnom, naprotiv. Tvoje grudi neće dopuzati do pupka, i neće ti biti potrebni steznici da ih vratiš nazad. Bebe ručkaju mleko kao sa flašice, ne razvlače ih naokolo, po kući. Neguj svoje grudi, i sve će biti okej. Imaćeš bujnije poprsje kojim ćete moći da se ponosiš. Beba se doji vrlo kratak period ženinog života, i za to vreme sikama se ne može ništa ružno desiti. A korist od njih je u tom dobu neprocenjiva.

Dojenje nije sramota. Tvoje je pravo, a i obaveza da nahraniš bebu kada je gladna i da je umiriš kada je uznemirena. To ne znači da treba da budeš vezana za fotelju u kući, čekajući da ti beba zatraži siku. Treba da živiš normalno i zdravo, i ako beba ogladni na ulici, u tržnom centru, pored reke, na parkingu, uvek možeš da nađeš kutak u koji ćete se udobno smestiti i nahraniti je. I za tebe i za bebu biće prijatnije da ne budete na promenadi, već da se malo ušuškate, ne zbog tvojih razgolićenih grudi, već zbog samog čina hranjenja, koji je (posebno za bebu) i intimni čin maženja sa mamom, sakupljanja sigurnosti i ljubavi. Tako nešto ne moraš nikome da objašnjavaš, niti da se pravdaš.

S druge strane, ako ti mleko ne krene, ako ga nemaš, i to je okej. Zato su tu formule da ti pomognu, važno je da će beba imati šta da ručka! To što možda nemaš mleka ne čini te manje uspešnom mamom, lošom ženom sa nekom falinkom. Neke žene jednostavno imaju problem sa laktacijom, ali ne mari – to je samo jedan deo roditeljstva. Sa bebom se kontakt i prisan odnos može izgraditi i uz flašicu. Svu hranu koju ne uspe da iscrpi iz formule, bebić ima da upije iz zagrljaja, i poljubaca, i reči mekih kao pliš. Zapamti – zbog eventualnog nedostatka mleka nisi inferniornija među mamama! Svojoj bebi si Sunce.

Ako odlučiš da ne dojiš, okej, imaš svoj razlog za to, samo verujem da je taj razlog dovoljno ubedljiv. Uostalom, dete je tvoje, tvoj je i izbor. Samo bi bilo dobro da ga nisi napravila zbog pogrešnih informacija koje su ti servirane ili do kojih si nekako došla. Ili iz, nedajbože, lenjosti ili nemarnosti. Uvek se bori za ono što ti je važno, a da, to jeste tvoje malo čedo, koje od tebe zavisi.

Ne znam da li ću jednom ponovo imati bebu. Ako je i budem rodila, radujem se dojenju sigurno podjednako kao i ta beba. Ako mislite da one blažene slike mama sa bebama na siki lažu, u pravu ste. U stvarnosti, osećaj je još lepši nego što se na tim fotografijama može i nazreti. Malo je nežnijih stvari na ovom svetu.

P. S. A ako imate viška mleka, greota je bacati tako vrednu hranu. Pozovite Banku mleka, nahranite bebe lekom kojim vas je priroda tako brižno obdarila.

Ovaj članak je napisan u Sunday, 6. August, 2017 u 2:09 pm i nalazi se u Roditeljstvo, Trudne priče. Možete pratiti komentare ovog članka preko RSS 2.0 izvora. Možete napisati komentar ili koristiti trekbek sa vašeg sajta.

2 komentara na “Organic za bebe”

Slavica Simić poručuje:

Poštovana Milice, ovo je najlepši članak o dojenju i Prvoj srpskoj banci humanog donorskog mleka Instituta za neonatologiju u Beogradu koji sam pročitala.Hvala!

Milica poručuje:

Hvala vama, draga doktorka, za lepe reči, a iznad svega za sve ono što ste uradili i za nas i za toliko drugih beba. Mnogo je lepo i plemenito to za šta se zalažete. Puno pozdrava za kompletno Odeljenje majki!

Napišite komentar

XHTML: Možete koristiti sledeće tagove: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>