20. February, 2017

A čarolija stanuje i u pozorištima za decu. U onim mekim, toplim foteljama iz kojih vire znatiželjne okice, u visokim tavanicama prepunim raznobojnih zvezda od reflektora, u bojama i igrama koje zrače sa pozornice. Tamo, na tim daskama gde nijedna emocija nije smešna ili suvišna i gde se oči raduju prirodnosti pokreta i slobodi stila, za nas se uvek odigrava nešto što nas podseti da živimo okruženi brojnim mogućnostima. Ma ne, ne mislim na TE mogućnosti, koje nam se nude udvarački ili nam se čak otvoreno nabacuju, svakog dana, sada već šablonski. Mislim na one izbore unutar nas.

Nego, gledale smo danas sjajnu predstavu u Malom pozorištu Duško Radović. Jednu od onih koju ponesete sa sobom da vas greje i čini vas lakšim i kada nakon nje izađete na hladan, beogradski, nedeljni vazduh, dok iznad vas leži crno nebo u dubokom snu, a dete vas neumorno vuče dalje, na sve četiri strane sveta.

Čudne ljubavi je mjuzikl pisan po motivima Ezopovih basni i u njemu se odmah prepoznaju neke od onih koje su nam još u ranom detinjstvu usađene u same korene etičkog bića. Sama nikada nisam bila preterano okrenuta bilo kom žanru koji je jasno davao neku nedvosmislenu i ubedljivu poruku. Nije pomogalo ni to što su glavni akteri životinje. Ono što mi je nedostajalo u književnosti, dobila sam u teatru. Tu neku malo širu, šareniju, slobodniju sliku.

Držeći se za ruke u ovom toplom mraku, životinje su nam otkrivale da je brzina sporija od sporosti, i da vas čini sve površnijim, smešnijim, s vremenom i sve neprimetnijim, čak i nevidljivim. Ne samo brzina kojom se krećete, već i kojom planirate, govorite, spavate, posmatrate svet oko sebe. Eto, neki zbog nje ne znaju čak ni kako zalazak sunca stvarno izgleda. I životinje mogu biti pametne, lepe i uspešne a usput i pokvarene, među njima ima onih koje su rođene da lenstvuju i odlažu i uživaju u životu, one koje su stvorene da bi dalje stvarale umetnost čija se vrednost često meri neopipljivim kriterijumima, kao i one koje su tu da rade velike i važne stvari, dok su istovremeno za okolinu male i nevažne. Podsetili smo se i da miševi, ta mala i neprimetna bića, kojima drugi u prolazu najčešće upućuju sumnju ili podsmeh, kriju u sebi hrabrosti i plemenitnosti koju se oni u jakom odelu ne usuđuju ni da sanjaju. I sve su u tome neviđeno šarmantne, ma šta mi mislili ponaosob o njihovim osobinama. Ni osobine više nisu bitne, važno je samo sa koliko ih iskrenosti nosiš. Sve će iovako doći na svoje mesto.

Ali! Ono što ove životinjice razlikuje od nas, kako se kaže razumnih stvorenja, jeste to što one nemaju problem sa tim različitostima. One ne žive po očekivanjima kako ko treba da se vlada, kako ko treba da izgleda, da se ponaša, da živi, niti opterećuju svoje svetove rasipajući se ličnim mišljenjima i sudovima.

Štaviše, na kraju svi oni nalaze svog parnjaka upravo u likovima koji predstavljaju njihovu suprotnost. Ne samo da ih prihvataju, već ih i vole, pa tako na kraju ljubavni ples plešu neverovatni spojevi u kojima svakako vidite pojave verovatno iz vaše porodice, zgrade, kraja, grada. Sve odjednom ipak ne samo da je prihvatljivo i okej, već je i savršeno kompatibilno. Čudno je to – životinje ne spadaju u razumna bića, a za mnoge stvari su daleko pametniji i praktičniji od nas. Možda da se ipak, makar malo, ugledamo na njih?

Oduševljena sam glumcima, kostimima, produkcijom, scenografijom, publikom, muzikom, idejom, moram upotrebiti i tu šturu reč – porukom, energijom, mladim duhom, pozivom na nove perspektive. I druženjem sa najboljom drugaricom nakon svega.

Sve su to sastojci jedne moderne čarolije, zar ne?

Ovaj članak je napisan u Monday, 20. February, 2017 u 9:03 am i nalazi se u Alternativa, Blograd, Pogled unutra. Možete pratiti komentare ovog članka preko RSS 2.0 izvora. Možete napisati komentar ili koristiti trekbek sa vašeg sajta.

Napišite komentar

XHTML: Možete koristiti sledeće tagove: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>