27. February, 2017

Brdoviti, zeleni Beograd, moj je omiljeni. Taj deo grada prožet asfaltiranim puteljcima koji prolaze kroz šumu, pa izlaze na čistinu, penju se pa silaze, dok se usput smenjuju neke stare vile sa ogromnim, obraslim dvorištima, usamljene poput uspavanih lepotica, lepe i daleke, i parkovi sa malobrojnim posetiocima. Tu su i neki strani životi u stranim rezidencijama, pa usamljene klupice, pa stazice za šetnju. Tišina i zelenilo u kojima se samo naziru tragovi urbanosti, čine da se osećam izdvojeno i opušteno u jednoj toploj, gradskoj suboti koja ume da bude stresna u upornoj težnji velikog broja ljudi za “kvalitetno provedenim vremenom” na otvorenom. U jednom takvom ušuškanom kutku grada, sa pogledom na obronke Topčidera, pronašli smo Javni akvarijum i tropikarijum.

U njemu smo videli parče mora. I delić Save i Dunava, da ih proučimo i izbliza. Naleteli smo na velike grupe kornjača od kojih Sunčica nije htela da se odvoji, prateći njihov život i na suvom, i pod vodom, dok najzad nije pokušala i da se okupa sa njima. Slušali smo ptice, prvi put videli kinesku mekooklopnu kornjaču za koju nismo znali ni da postoji, tarantule i mnoštvo guštera. Uspavani zvukom vode koja kruži i žubori svuda oko nas, uz pratnju muzike i uz prijateljsko i nenametljivo društvo entuzijasta koji su ovo mesto pretvorili u oazu, uživali smo u jednom drugačijem ritmu života. Sunčica mi je konačno pustila ruku i krenula sama u obilazak, ljubopitljivo zavirujući u svaki kutak i tražeći da joj pričam o svemu što vidi i čuje. Takvi trenuci, njih čekam, i to su za mene najlepši biseri roditeljstva.

Dok najzad nismo stigli u malu projekcionu salu u kojoj se davao dokumentarni film o živom svetu u moru. Uskoro nam se pridružio predeći primerak živog sveta – jedna od mačaka-domaćina, koja je svojom dužinom galantno zauzela dva mesta za sedenje, preko mog i preko Sunčicinog krila.

Zajedno smo plovili morima jedne tihe subote, dok je napolju mirisalo proleće.

Ovaj članak je napisan u Monday, 27. February, 2017 u 2:18 pm i nalazi se u Alternativa, Blograd, Pasoš, Roditeljstvo. Možete pratiti komentare ovog članka preko RSS 2.0 izvora. Možete napisati komentar ili koristiti trekbek sa vašeg sajta.

2 komentara na “Gradska subota na moru”

Marica poručuje:

Ja potpuno razumem Sunčicinu opčinjenost kornjačama. Jedino guštere volim više od njih.
Nisam znala za to mesto. Mogla bih u obilazak s decom, kad stignemo u Beograd sledeći put. 🙂

Milica poručuje:

Ma gušteri su pravi kuleri, mnogo ih volim. Obavezno da idete, sigurna sam da će se dopasti i tebi i njima!

Napišite komentar

XHTML: Možete koristiti sledeće tagove: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>