Mislim da je vreme da Cvrkutanje vrati svoj stari sjaj – devojčica nam je sve jača i polako se bliži dan kada će doći svojoj kući! I dok mama peče zanat na Institutu, presvlačeći i hraneći naše malo-veliko blago, uz obavezna maženja, tata ukrašava sobu, kreči, kupuje ukrase i osnovne potrebštine. A red je i ovde da se javi.
“Tamo i nazad” je drugo ime za knjigu Hobit, ali tako se može nazvati i ovaj naš put do deteta. Kada vidiš dno, ili si blizu dna i nešto te opet baci u visine, kao bandži. Posle svega, da li je sve ovo imalo nekog smisla?
Nekako mi se uvek čini da se ništa ne dešava slučajno, pitanje je samo da li ćemo tu novonastalu situaciju uspeti da iskoristimo (i ostanemo koliko-toliko normalni) i nađemo smisao i u nečemu što apsolutno nije išlo u našu korist. Ili je bar tako delovalo u trenutku dešavanja.
Prevremeno rođena beba se razlikuje po mnogo čemu. Ona se borila za goli opstanak od samog trenutka (prevremnog) rađanja. Proživljavala je nešto što najveći broj beba neće (srećom) nikad. Kao i njeni roditelji – kako se oni osećaju i koliko strepe znaju samo roditelji koji su bili u istoj situaciji! I niko drugi.
Bebama nikad dosta topline, nežnosti, maženja, dodira, ušuškavanja u toplu maminu ili tatinu ruku i nuškanja u mamine grudi. U toku prvih meseci ona je usamljena, daleko od mame, naučena da se sama igra i uspava u sterilnim uslovima inkubatora, uz sve one iscrpljujuće kontrole i testove, kojih ima mnooogo.
Mnoge stvari koje se kasnije (ne)preporučuju kod beba rođenih u terminu, ovde su drugačije: nije dobro da beba plače, poželjno je da povremeno spava sa roditeljima, kao i da sisa kada god hoće i koliko hoće. Ovde “satnice” ne postoje. Čak može i da se uspava u toku sisanja, zajedno sa mamom. Ne možete razmaziti prevremeno rođenu bebu.
U svemu uvek ima i pozitivnih stvari, pa tako i ovde – ta deca su obično dosta samostalnija, psihički jača i pozitivnija od svojih vršnjaka rođenih u terminu. Što se nekako i uklapa u celu ovu priču. Čak je i mamino mleko jače i u sebi sadrži stvari koje se ne nalaze u mleku od majki koje su bebe rodile u terminu. Priroda sve balansira.
U svakom slučaju, mnogo možemo naučiti o životu gledajući ove majušne borce kako ne odustaju i bore se za svaki atom života, kakva god da je situacija. Često pomišljam da ima više pozitivne energije u biću od 590 grama, nego u 2 tone odraslih, prosečnih ljudi. I koliko god vam se čini da ih aparati drže u životu, situacija je zapravo drugačija: aparati i doktori im pomažu, jer prava borba se odvija u njima, ostali samo mogu da ih prate i poguraju da uspešno stignu do cilja. To nipošto ne umanjuje trud, znanje i zalaganje lekara, koji su, što se Instituta kod nas tiče – vrhunski!
Naša malena-velika devojčica ima 2 kilograma i prešla je u krevetić. Pravo je živahno i umiljato stvorenje, ali već pokazuje i svoju ovnovsku narav i “fazone”, jer tačno zna šta hoće i koliko hoće.
I sad, zašto sam ja u naslovu spominjao pelene?
Pa… kako se to radi? Da ne ispadnem smotan kada mi ćerkica stigne kući? :shy:
Napisao i fotografisao: Ivan Jekić
Pozdravi muža i pitaj ga – a šta nas troje da radimo, svi rogati! Jedna mala ovčica, druga krava, a treći jarac? 
