Nije za to potrebno mnogo novca, jer da na njega čekam, odložila bih dekorisanje kuće za neka bolja vremena. Ipak, danas su neke stvari vrlo povoljne, posebno ako imate pravo mesto za kupovinu, a mi smo okruženi (hiper)marketima, specijalizovanim radnjicama, tržnim centrima, ali i buvljacima i zanatskim radnjama. Samo treba da osmislite šta u stvari vi hoćete od stana, zavrnete rukave i naoružate se strpljenjem.
Mi u kući provodimo dosta vremena, pa se uvek dovijamo kako da na 40 kvadrata smestimo spavaći prostor, kutak za odmor, čitanje i uživanje i radni deo. Improvizacija je mnogo, ali najbitnije je da se svuda osećamo prijatno i da imamo podsticajnu sredinu. Posebno što mračni jesenji dani tek dolaze (novembar je mesec koji bih, da mogu, ‘ladno izbrisala iz kalendara i zamenila ga na primer – majem!).
Dakle, u delu stana koji se u najširem smislu može nazvati dnevnom sobom (a ko danas još pravi podele na prostorije?), preovlađuje crna boja drveta i ona stara, prljavožuta boja nameštaja, koje su same po sebi teške i mračne, naročito kada vam je stan okrenut na istok. Kada smo prvi put ušli u ovaj stan, ta kombinacija nas je odbila, ali znala sam da to može da se sredi, po našem ukusu!
Ne morate menjati štof na nameštaju ako vam se on ne dopada, već trosed (dvosed ili fotelje) možete prekriti prekrivačem koji ćete sami vrlo brzo i jednostavno sašiti, ili još bolje – kupite jedan od onih prekrivača koji možete naći u Indijan šopovima, a koji su vrlo udobni i lako se održavaju. Pošto stoljnjake ne volim, jer stalno spadaju i mačje dlake se na njima zadržavaju da ih jedva mogu skinuti, potražila sam bolje rešenje. Mušema ima raznih, ali mušema i nije tako prefinjen materijal, 
osim ako se ne koristi u trpezariji, kuhinji ili na terasi. Ali asurice su zato prirodne, lepe, jeftine, a ima ih u neverovatnim dezenima i bojama. Ove sam pronašla kod Kineza, gde ima čitavo bogatstvo istih. Kada sam ovom našem kutku dodala i zelenilo, svećice i lampice za noćnu atmosferu, dobila sam upravo ono što sam želela – jedno veselo i ušuškano mesto za odmor i čitanje.
A ovo moje sređivanje kuće potkačilo se i svih onih predmeta koji mi uvek nekako bodu oči. Ne volim lampe koje odaju svetlost nalik onoj od centralnih lustera u prostoriji. To svetlo je dosta direktno, jako i nekako svaku stvar podjednako ističe, da ne pričam o tome što ne doprinosi toploj i intimnoj atmosferi. Zato sam malo preuredila već postojeću lampu od žice presvučene rafijom, čiji su abažur činile samo raznobojno upletene drvene trake. Iskoristila sam ručno reciklirani nežnoroze papir sa trunčicama rafije i listićima upletenog u sebe. Lepo izgleda i dok lampa nije upaljena, a kada je uključim, pruža prigušeno svetlo, a tada do izražaja dolazi ova interesantna struktura papira. Idealna lampa za uzglavlje kreveta. Nakon nekoliko minuta garantovano uspavljuje.
Nadam se da ste i vi dobili inspiraciju da nešto menjate na bolje. Ovo je za mene bilo tek zagrevanje, jer su mi se nove mogućnosti tek otvorile. A ono što ne mogu sada da ostvarim – ide u fasciklicu sa idejama, za neku bolju priliku.
