Primanje pošiljaka odvajkada je bilo moja velika radost. Zvuk zvona na vratima, osluškivanje i gvirenje kroz špijunku, a zatim i nestrpljivo potpisivanje papirića za primopredaju, posebno onda kada se već uverim da mi se ne uručuje poziv za sud ili nešto tome slično. Nedavno je na moju adresu “doleteo” jedan paketić. Tražeci srodnu dušu, golub je našao Cvrkutanje i mene. I pojavio se možda baš u pravom trenutku, kada se leto zahuktava.
Paketić je sadržao dva nova Dove dezodoransa, koja sam rado dodala svojoj letnjoj kolekciji preparata koji će učiniti da se drugi osećaju prijatno u mom društvu, ali i da meni bude lepo (i mirišljavo) samoj sa sobom. Jer, svima nam je poznata ona glavna deviza i imperativ leta, koji glase (p)ostati svež.
Bombardovanje korisnim člancima, receptima i reklamama za prevazilaženje problema užeglog letnjeg mirisa tela počinje već u proleće, a sve se svede na jedno – redovno kupanje (pravim, najboljim sredstvima određene marke) i dobar izbor dezodoransa (pravog, najboljeg sredstva određene marke). Na kraju krajeva, ovakve težnje nisu produkt savremenog sveta. Istorija tvrdi da su i drevni narodi pokušavali da se popnu na bolji društveni položaj usavršavajući svoje telesne mirise, u čemu su im glavni pomagači bili citrusi, poput limuna, narandže ili bergamota u ulju, često začinjeni aromatičnim biljem.
Svima poznate moderne akcije uvek nam ostavljaju dovoljno mesta da sami izaberemo rešenje za sebe. Ipak, tek kada odemo do neke od prodavnica, shvatimo da naš posao kupca nije nimalo lak. Bacajući pogled na rafove krcate prepoznatljivim bočicama dezodoransa raznih vrsta, antiperspirantima, rol-onovima, a sve sa čudotvornim supstancama, oči nas zabole od šarenila koje tamo preovlađuje, da ne govorim o ošamućenosti koja nastupa onda kada odlučimo da pomirišemo više njih odjednom. Za trenutak se možete preobratiti u trešnjino drvo, žbun aloe, šipku vanile, kokosov orah, ljiljan, ružu, kašmir, svilu, čokoladu… I kao i u drugim oblastima života danas, čini se da možete postati bilo šta. Jedino je teško doneti pravu odluku u moru raznih mogućnosti.
Ja prilično lako izlazim na kraj sa ovakvim kupovinama. Još devedesetih, onda kada sam se borila sa problematičnom tinejdžerskom kožom, moje glavno oružje bio je neutralan, 
najjednostavniji Dove sapun, kojeg tada nije bilo tako lako naći, imao je jaču cenu, ali me je, po preporuci lekara, lišavao raznih poteškoća. Vremena se (uglavnom tehnički) menjaju, tržište se puni, boje, ukusi i mirisi se dodaju, ali meni ta vrsta potrage i eksperimenta ne leži, posebno što nikad ne tražim novo ako sam postojećim zadovoljna, ma šta mi obećavala naizgled bolja prilika.
Ne verujem današnjoj pretencioznoj kozmetičkoj industriji koja u svojim težnjama za novotarijama uvodi neverovatne ponude, koje se često graniče sa zdravom logikom, da ne spominjem što se neretko upravo njima povećava šansa za narušavanje zdravlja i okoline. Možda sam staromodna i suvuše tradicionalno nastrojena, ali u ovoj oblasti držim da su najjednostavnije stvari uvek najbolje i da se proverenog klasika ne treba odricati.
Pitam se samo kako ostali biraju svoje verne pomagače, kako iz izobilja uvek nepogrešivo izvuku ono što kao da je baš za njih napravljeno?
