Nema ga više… Kao da nikada nije ni postojao! Znam već kako to ide… sahrana uz počasti… pompezni govori… ozbiljne uniformisane njuške uredno obrijane i doterane… ispeglane kragne na uniformama… izveštaj na Dnevniku u 8 uveče.
Poznavao sam , kuvali smo se u istom loncu, čitali iste biltene, objave, poternice… primali istu platu… nismo radili zajednički, ali smo radili zajedno!
„Saobraćajni policajac Vladimir Grandić (31), koji je preminuo u nedelju ujutro u Kliničkom centru Vojvodine od posledica ranjavanja prilikom obračuna sa četvoricom naoružanih razbojnika, danas u 17 časova uz sve počasti biće sahranjen na novosadskom groblju.“
Šta će mu počasti i odmahivanja glavom? Ostavio je trudnu verenicu i ožalošćene roditelje i porodicu, kojima jedino ostaje da nemo gledaju u njegovu svečanu uniformu, koju nikada više neće obući na sebe. Činjenica je da je mlad čovek poginuo od ruke barabe… za platu sigurno nije… to tvrdim, i overavam!!!
Možda je i on kao i nekolicina nas osećao bes zbog toga što neko hoće da uzme ili otme nešto što nije njegovo, nešto što ne zaslužuje. Takva smrt možda jeste časna, ali je nepotrebna. Pobogu, koga danas briga šta je časno? Siguran sam da je napadan više puta zbog te iste uniforme koju je nosio, ismevan i sažaljevan. Mene je policija othranila i odškolovala, i sam sam proveo mladost u njoj zato me ovo i pogadja toliko. Četiri papkara su opljačkali menjačnicu „negde tamo“, blokirali se prilazi, i onda je Vladimir zaustavio vozilo koje se nije zaustavljalo prilikom prethodnih policijskih patrola…. ostalo je istorija i tema za vesti u 8.
Počivaj u miru Vladimire. Poginuo si časno, služeći gradjanima Srbije… prijatelju…
napisao Igor Ember
