http://www.englishbook.co.yu/eng/contact

Nego, lagao bih da kažem da me interesuje porcelan…

A ono porcelansko lavorce tj. vangla, sto imas??? A? heheheh

Nego, lagao bih da kažem da me interesuje porcelan, ali mi je nešto drugo zato privuklo pažnju. Verujem da će mi se The English Book prodajno mesto dopasti! )

Svejedno, lep i neobičan post, kao i uvek! )

Dafe, ti znaš da se ja uvek nalazim na raznim zgodama i nezgodama. Samo neke jesu za blog, neke nisu. )) Šta ću, avanturista i njuškalo i u gradu. Ljubi te kuma!

Advokatice, verujem ti, primetila sam da si retro tip. U onom prefinjenom smislu.

Ma idi, ja da sam bio na toj izlozbi bio bih zvezda veceri – jer bi sasvim slucajno na slici broj dva slucajno drmno u nogar stola i onda bi popadalo sve sa njega, a onda bi onako sokiran i uplasen prosao pored ivice na slici 4 zakacio sve one poredjane tanjire na cosku – 2 nivo i to slucajno.

A na slici 5, najverovatnije bih zavukao ruku da izvucem neku ciniju koja se igrom slucaja nasla iza svih, a veoma me je privukao njen izgled i sare na njoj, pa bih tako poobarao sve oko toga.

Racun ne smem ni da pitam koliki bi bio, ali svakako da bih bio zvezda veceri

A sad malo ozbiljnosti. Moja majka ima tako to posudje – iskreno receno ja koliko godina imam do sada nikad iz njih nismo jeli – stoji tako sto bi se reklo k’i ukras. Kada sam bio mali slucajno sam nekog slona sa velikim kljovama od slonove kosti zakacio i razbio – uf… tad kako se keva drala na mene – bio sam 5,6 razred, ali je onda moj otac tu stao u odbranu, posle sam i saznao sto? heheheh, to je poklon od taste – hehehehehheehehe.

Ma… kakav porcelan… kad se samo setim moje druge babe, davno je umrla, pa kad bi dolazio u Sumadiju sa roditeljima na odmor (kakva ironija sada zivim u toj Sumadiji), pa onako kolima prodjemo kroz selo, a peva Lepa Brana… secam se u kolima je imalo kao neko koferce crvenkasto sa svim hitovima LB (mislim da je ukupno bilo 6 kaseta)… pa seljani stani i gledaju… kako je to bilo mocno… Elem, pre nego sto zaboravim sta sam hteo reci i pocnem sa detaljisanjima glupim i suvisnim da bi se rekla poenta, hteo sam da kazem: ma kakav porcelan, ja sam kod moje babe na selu, jeo przena jaja na oko iz onih plehanih tanjira sa sve crvenim kruzicima na obodima… znas kako je slatko bilo i ukusno evo sad mi voda na usta ide kad se samo setim, pa onda izadjes na svez vazduh oko tebe vocnjak, sljivici, pa poljski wc… – e u njega sam se plasio da udjem, jer su mi braca pricala kako tamo iz one rupe izlazi strasno cudoviste… pa sam ja “nuzdicu” uglavnom vrsio u sred livade… i brisao se sa listom od neke siroke trave – kasnije sam saznao da je to BLITVA bez koje danas ne bih mogao da zivim, i odrekao bih se svog mesa ovog sveta samo za nju. Eh… kakva su to vremena bila, cak je potok bio cist imao rakove,… sada bolje da ne pricam kakav je – i ovi seljani postali nekulturni ili su to samo dosljaci. Eh… nema nista sladje od jeste iz starinskih plehanih tanjirica – gde su se jaja direktno przila, a da vidim da li bi se na tom porcelanskom moglo sta isprziti!!! Sva sreca pa ne jedem przena jaja jer sam blago alergican na njih, ali bih sad mogao jedno pojesti isprzeno na masti ne na “zijtinu”.

Uf…izgleda da sam preterao sa duzinom komentara, pa napisah i ja svoje nekadasnje putovanje kroz zelenu Sumadiju.