Comments on: Tračak svetlosti

By: IvanB.

IvanB. — Sat, 27 Dec 2008 22:05:16 +0000

Aha, cvetici su se zaledili. To neko otporno cvece na mraz )). Sto se tice sredjivanja, neka hvala, nemam sad vremena – znas kako kazu: “Ne goji se prase u oci Bozica!”, tako da ove godine ce ostati takav kakav je, mada ne znam da li si videla onaj moj novi music blog , tamo sam “metnuo” sneg – imas plugin za to, pa makar da bude u nekoj toj zimskoj atmosferi.

Na kraju krajeva, ima čari i u tome što sam otkrivaš neke ne tako poznate stvari.

Hm, ja bih to smatrao smislom zivota. E da, pa ako ja planiram da pronadjem “hladnu fuziju” (da’l se tako kaze, nemam pojma), onda moram da otkrivam nepoznate stvari… odoh poceo sam da lupam, a ja sam poznat po tome da ne lupam gluposti. hahahah ))

By: Milica

Milica — Sat, 27 Dec 2008 19:09:16 +0000

Ivane, drago mi je da ti se sviđa snežni dizajn. Cveće mirno stoji jer je sleđeno. Ostalo nismo hteli da kačimo, da ne pretrpavamo, najbitnije je da ima snega. A ti ne budi lenj, pa malo sredi svoj sajtić i nakači neku baba Mrazicu, taman da češće svraćaš.

Na sistem vrednosti se može koliko-toliko uticati, iako je to vrlo teško, jer loših uticaja ima sa svih strana. Još bismo mogli da budemo srećni da je jedini izvor zla Grand… mnogo je otrova koji se serviraju svakodnevno i u malim količinama, ali ako ih ne prepoznaš, mogu načisto i nepovratno da te unište. Na sistem vrednosti se može uticati preko roditelja, preko škole ili fakulteta, ali i preko raznih akcija koje danas i nisu toliko retke kod nas. Samo ih ne treba izbegavati i valjalo bi im prići bez predrasuda, koje su sledeće najodgovornije za postojanje malograđanštine i nakaradnosti u društvu.
Ipak, nije sve za svakoga. Neko nešto ne može da oseti ili doživi, niti to želi. Na kraju krajeva, ima čari i u tome što sam otkrivaš neke ne tako poznate stvari. Uvek je najlakše stopiti se i biti u masi, ali je to i najdosadnije.

By: IvanB.

IvanB. — Sat, 27 Dec 2008 00:17:49 +0000

Ooooooooooooo, vidi ti taj sneg… tek sad primetih novi izgled – bas po meri i godisnjem dobu ))

nego sta ce ti ono gore cvece – kako nije smrzlo ))

trebala si da “metnes” nekog dedamraza ili jos bolje babamrazicu )) sad mi je dosla super ideja za to – ali nemam vremena da se bakcem sad oko toga… tako da ostaje kako je tako je.

By: IvanB.

IvanB. — Sat, 27 Dec 2008 00:15:35 +0000

Lep tekst, pre svega kvalitet i nacin tvog pisanja. Uspela si da nekim kratkim i jasnim recenicama das smisao onoga sto si htela, kroz dodatak o fotografijama Kartijea Bresona.
E sad, ajde da uradimo mali presek naseg drustva. Koliko je mladih pa uzmimo i starijih spremno da se odrekne nekih jeftinih zivotnih navika? Malo, jer je sistem vrednosti (jako los) takav kakav je u nasem drustvu.

Recimo, imas 25/26/27 godina (nebitno) i ti kao mlada osoba, u stvarima kao sto je izlozba fotografija pomenutog umetnika, pronalazis tracak svetlosti, ono sto te navodi da dan moze da se provede i zanimljivije od uobicajenog i ustaljenog tempa. Koliko je mladih spremno da tako zivi? Da se recimo odrektne zla zvanog Pink, ili bilo koja druga televizijska programska sema. Koliko mladih devojaka ce idola i smisao zivota u nekim drugim stvarima, a da to nije Seka, Ceca, Brena i ostala kompanija. Koliko starijih ljudi ce pre izaci da se proseta po gradskom parku nego da sedi pored TV-a i gleda Grand?
Jednoj 25-togodisnjoj devojci je u proseku bitno: da nadje nekog koga nece voleti zato sto je to on, vec zato sto je on poznat medju drugima. Kakva setanja i kakvi izlasci po mesecini, daj vodi me u kola, volim kozna sedista. )

I ne samo to, vec mnogo sto sta drugog. No, ionako na te teme sistema vrednosti naseg drustva moze da se pise i prica do beskonacnosti, mi ne mozemo promeniti nesto sto je evidentirano kao normalan nacin zivota – i tako se i deca od 15-16 godina pocinju da ponasaju da im na prvom mestu bude uspeh u pevanju i snimanje CD-a.

By: Milica

Milica — Fri, 26 Dec 2008 23:23:40 +0000

Pero, gde se seti Šojića! ))
Jes’ vala, nećemo valjda pustiti “prase” da se o’ladi, dok se mi bavimo suvišnim stvarima. Reforma se iovako odvija sama od sebe. Zato, živeo život!

By: Pera

Pera — Fri, 26 Dec 2008 10:37:26 +0000

Ko kaže da Šojic nije bio vizionar, ovo se “dešava” krajem 80ih:

“Recesija, ta opaka boljka hara i razjeda privređavanje, Amerika već određeno vreme kuburi z budžeti, japanska se berza ljulja kao mala lađa na uzburkanom okeanu, Nemačka privreda posrće zbog ovo njihovo ujedinjenje, a bogami gospođe i gospodo ne cveta cveće ni u naše preduzeće.

Dolazi vreme reorganizacije, transformacije i sistematizacije. Ja bih sad mog’o da iznosim određene pravce u reformu i za razvoj od naše preduzeće ali vidim da je Mile izneo prasiće iz furune, a zna se da prasići nisu ništa naročito kad se o’lade.

Pa neka skratimo.“

By: Milica

Milica — Sun, 21 Dec 2008 14:44:32 +0000

Pa, meni se upravo to i ne dopada, jer mi magazini tog tipa liče na prezentaciju nekih urbanik umetnika, ili onih koji bi to voleli da budu. Često se kroz tekstove želi pokazati koliko neko zna, a ne da se neko namami da ode nešto da pogleda. U slučaju koji si naveo pretpostavlja se da svako mora da poznaje francusku feminističku teoriju, ili šta već, ja nisam dovoljno pametna. Terminologija je često takva da prosečan, a i natprosečan čitalac mora pogledati u rečniku značenje pojedinih reči, ili mučiti se da prokljuvi šta je pisac hteo da kaže. Da ne govorim o nekim rubrikama kojima tamo u stvari i mesto nije, ali se to nameće kao nešto što je potpuno in, a ti se mula ako to ne smatraš takvim.
Ipak mislim da vodiči kroz grad treba da su namenjeni široj populaciji, a ne samo onoj koja je u fazonu, najgrublje rečeno.
Naravno, postoje i oni koji ti stvarno nešto i pruže, pa i u tim časopisima o kojima sada pričamo. Ipak, mislim da Singidunum daje upravo ono što i treba da pročita u jednom vodiču kroz grad.

By: S

Sun, 21 Dec 2008 13:13:02 +0000

Jeste da me niko nije pitao, al htio bih se ukljuciti u pricu o magazinima.
Podrska za Singidunum Weekly, jeste manji od ostalih izdanja tog tipa (ali zato i pokriva manji period, tj. samo nedjelju dana), ali je zato precizan, ima skoro sve potrebne informacije, a ni tekstovi im nisu losi.
Sto se City Magazina tice, format je bas nezgrapan, a tekstovi variraju, bude par dobrih, ali i dosta ocajnih (a akcenat koliko vidim je vise na tekstovima nego na dogadjajima) i osim rijeci urbano, forsiraju se raznorazne kombinacije anglicizama sto je poprilicno ruzno i smeta. Tako sam prvi put cuo za sintagmu gender-korektan film. Kao da je tesko reci polno-korektan. Sve to nekako previse upada u oci, i sva ta prica o urbanim ljudima je isuvise odbojna.

By: Milica

Milica — Sun, 21 Dec 2008 10:27:35 +0000

Gil Gal, pravo da ti kažem, malo mi sva ta jurnjava za parama često liči na dobar izgovor. Neosporno je da nije lako danas zaraditi koru leba, ali kod nekih ljudi to preraste u uzrečicu, a onda odu kući, sednu pred tv i češkaju se, umesto da se malo organizuju i nateraju da urade nešto iole drugačije. Znam i one koji se ubijaju od rada, pa uvek nađu vremena i za prijatelje i sebe.

YC odavno ne kupujem, posebno od kada postoje i drugi, a posebno oni besplatni, vodiči. Mnogo mi je nekako isfoliran i isforsiran, a ako bih dodala još malo para, mogla bih da kupim i neki kvalitetniji časopis, mislim pravi časopis, a ne vodič. Ne znam jesi li video onaj Singidunum Vikli? Možeš da ga pokupiš u bibliotekama, kafićima, pekarama…

Za Ivanov vodič ne znam šta da kažem, ali kao prvo moram da primetim da mi se format, pa i kvalitet časopisa, nimalo ne dopadaju. Imala sam prilike da vidim samo prvi broj, i tada mi je bio nekako praznjikav. Nemam pojma kakav je sada, ali verujem da je napredovao. A ni meni se ne sviđa to forsiranje urbanosti. Kao da kultura i dešavanja u gradu nisu postojali pre tih mističnih odrednica. Inače ne volim sebe da svrstavam u bilo koji tor.

Inače, mladost i leži u tome biti radoznao i stalno pronalaziti nešto novo. Ma mi mladi smo face. )

By: Gil-galad

Gil-galad — Sat, 20 Dec 2008 23:43:25 +0000

I da, S je ovo super rekao za promene: “…male i spontane su uvjek dobrodosle, pa time i nekako neophodno.”

Jedno te isto, makar bilo idilichno, mene ne drzi dugo. Dakle, zaista stalno otkrivanje nekih novih slatkih malih stvari daje iznova smisao zivotu. )