I tako su oni živeli srećno do kraja života… Iskreno verujem u bajke, pouke koje nam one donose i život koji nam nude. Ipak, neke bajke su nam ili pogrešno prenošene ili loše tumačene. Pre svega mislim na one koje se tiču idealnih ljubavi, ili ljubavi uopšte. Još dok su male, devojčicama se serviraju priče o prinčevima na belom konju koji ih spasavaju od zle sudbine. Dečaci maštaju o toplim, dobrim i čistim ženskim dušama (i telima!), sanjaju o uvek savršenoj ženi koja će ispuniti svaku njihovu želju. Mislim da su ovakve predstave o ljubavi zeznule mnoge. Realan život počinje tamo gde se bajke završavaju.
U poslednje vreme mi se često dešava da mi se neko požali na svoju drugu polovinu, a i sama sam bila u prilici da stvaram probleme zbog nečega u šta sam bila ubeđena da nije udešeno po valjanim merilima, dok na kraju konačno nisam otkrila ovu veliku istinu. Bajke su lepe, romantične i šarene, ali su ipak bajke – priče sa izmišljenim likovima i dešavanjima, čiji se samo simboli i skrivena značenja prenose na stvarnost. U estetskom smislu, ali i u onom fiktivnom, koji se tiče mašte, one su potpuno opravdavajuće. Problemi nastaju onda kada ih shvatimo preozbiljno i poverujemo da su stvarne.
Tako od našeg partnera očekujemo da nam čita misli i da uvek bude spreman da uradi ono što smo zamislili. On treba da bude uvek naspavan, duhovit, raspoložen, ambiciozan, a ujedno tajanstven, zanimljiv, izvrstan kuvar, vragolast ljubavnik na duge staze (sa preponama i bez njih), šarmantan tip, antipapučar, kul lik, otvoren prema društvu i istovremeno prema nama, ali da se tu ne uključuju ostale devojke. Ista priča važi i za drugu stranu. Sve u jednom. All inclusive. Savršenstvo bez mane. Ipak, u celoj priči se možda zaboravlja da smo svi mi srećom ipak – samo ljudi.
Kao takvi, svi mi imamo svoje potrebe, osećanja, želje i borbe, i sve je to sklono promenama i oscilacijama. Mislim da sve više razumem svog tatu koji nam je na venčanju poželeo samo jedno – da se poštujemo. Nije to samo ono formalno poštovanje koje se tiče lepog vaspitanja i kurtoazije. Poštovanje se odnosi na iskreno razumevanje tuđe prirode i istinske želje da se taj neko prihvati takav kakav jeste. Sve ostalo – sva očekivanja od drugog, sve težnje da se neko “isklesa” po svojoj slici idealnog muškarca/žene u glavi, vodi samo gušenju nečije ličnosti, samim tim unesrećavanju bića koje bi trebalo najviše da volimo i rušenju veze do koje nam je jako stalo.
Bajke nam ne govore šta je bilo nakon idiličnog venčanja predivne princeze i prekrasnog princa, ne otkriva nam kako su se kretali svojom bisernom stazom kroz srećan život. Tipizirani likovi u sebi sadrže mnogo prostora za stvaranje raznovrsnih i duhovno različitih likova, uokvirenih samo jednom, najglavnijom tipskom osobinom. Upravo na tom prostoru, gde se dvoje samostalno razvija i živi istinski ispunjenim ličnim životom, ima mesta za ljubav.
)))))))))))) E, za ovo uvek morate da imate razumevanja, drage dame, kao i mi za Vaš shopping! (Ovo je sad teška generalizacija, ali – just kiddin’!:)
Ali ni njega nema bez poštovanja. Makar ne dobrog. 
