sta fali imati strahove…

Sad meni ovo nista nije jasno. Strah ima ucinak na nas zivot isto kao i atomska bomba na zivot Hirosime, apsolutno unistavajuci. Ponasa se jednostavno kao atomska bomba, prvo naidje udarni talas, pa toplotni, pa povratni udarni pa na kraju radijacija da unisti ono sto je eventualno prezivjelo.
Postoji jedna poslovica: strah je dobar sluga ali zao gospodar. Onaj strah koji te navodi na oprez, koji pomaze da se prezivi ok, bolje bi bilo bez njega ali se moze i sa njim. Ali iracionalni strahovi, oni strahovi koje ne mozemo da obuhvatimo svjescu su razarajuci jer pokusavaju da preuzmu kontrolu nad nama, pokusavaju da zagospodare. A kad su jednom tu onda ih se tesko rijesiti.
Mozda je racio dosadniji segment naseg bica ali cu uvijek prije izabrati njega nego npr. da ne smijem sledecih 15 godina izaci iz stana jer mi nesto iz mene govori da napolju prijeti opasnost.
E sad sve to sto si napisala bilo bi u redu da je nasa podsvjest nepogrjesiva i da je nasa svijest u stanju da nepogrjesivo interpretira signale koje nam podsvjest salje. Medjutim to nije slucaj.
Sve se svodi na kraju na racio odnosno na shvatanje onoga sto nam se desava. Akcija – reakcija, uzrok – posljedica, kako sejes tako ces znjeti, karma. Svakodnevno donosimo milione odluka i vecine nismo svjesni, nismo svjesni isto kao da nismo ni zivi.
Nije poenta u negiranju necega, ne mozes sjesti u avion i poceti pilotirati ako prethodno nisi naucila da letis, ne mozes se brinuti o svojim strahovima ako si u sred napada straha, ne mozes uzivati u strahu samo zato sto je deo tebe.
Ili ukratko, ako imas napad straha moras ga prvo prekinuti pa tek onda gledati kako da ga se oslobodis.
U svakom od nas se krije kovceg sa blagom ali blago iz potopljenjih brodova se ne vadi po olujnom moru.

Ivane, nisam znala da si hipohondar? ) Auuu, znači kada se mnogo raspišeš, to znači da te “štrecka”? Pa eto, kao što sam gore Jeleni napisala, a i ti si došao do sličnog zaključka, svakom se neki višak, uslovnorečeno, negde iskaže i prikaže. Ali pitanje je koliko to možemo da promenimo, da te strahove preoblikujemo u nešto drugo.
A sigurno ima i toga, da ne uspevamo da izađemo sa nečim na kraj, da ne uspevamo da prihvatimo, da se izborimo… Ma, ljudi su komplikovani, posebno onda kada žele da budu.
A inače, kakvo je vreme krenulo, možda ću uskoro i moći da stavim slušalice u glavu. )

Strahove svi imamo. Ja sam cist primer toga, hipohondar zesce vrste… – i to ne trazim da me nesto boli ili tako slicno, vec sam stvorim bol na odredjenom mestu i to obavezno ispitam od skenera do svih analiza… Nekada sam i sam sebi smesan, ali sam kasnije i sam citajuci neku psihologiju coveka shvatio da zapravo stim ja bezim od nekih problema kojima se ne zelim da suprostavim. Kao sto i ti kazes, noc je nekako najteza… tako i ja, preko dana sve OK moze da bude, druzis se, zamajavas, ali onda kada ostanes sam nekako se upali valjda ta neka prokleta lampica i misli pocnu same da naviru…
E ja sam lek pronasao – poceo sam da pisem blog, i sve sto bih konkretno rekao zapetljam u neku verziju price da na kraju ni sam ne znam sta sam hteo reci, ali mi nekako bude lakse. Ranije sam zvao ljude (uglavnom devojke) kasno u noc i dramio im o svojim hipohondricnim stvarima. Da kucnem u drvo u poslednje vreme ih nema, ne razmisljam o tome, a i ako me zigne zbog nezgodnog polozaja dok sedim, uglavnom zbijem salu, jer me postalo i sramota od moje lekarke. E da jedina korisna stvar od svega toga je to sto sam celokupnu anatomiju coveka procitao i prostudirao )

Milice, kao virtuelni drug, citalac tvojih tekstova,… (to govorim i sebi), aman… dovoljno je nekada da se okrenemo oko sebe i da vidimo zaista one koji se muce, kojima je tesko, ali osmesi na licima im daju snagu da se bore. Mladi smo (koliko sam skontao i ti si generacija 80-tih proslog veka), zivot i mnogi problemi su tek pred nama, zar da izgubimo razum i zivce zbog misli…
Nego, kao sto i prethodnici kazu, radi nesto, lakiraj nokte, cisti paucinu, stavi slusalice u glavu i pusti neku veselu muziku i igraj, vezbaj, radi trbusnjake (nemoj da odvrces glasno da te ne bi savet stanara tuzio kod cika milicajaca sto im kasno u noc pustas muziku i remetis mir), ili na kraj krajeva – imas muza, pa ….

Ajde caooooooo, pozdravljam vas oboje… krsta me bole, trebalo bi da odem na neki skener ))) hehehehehe.

racio je samo jedan segment naseg bica, i vrlo je dosadan.

Imas ono koje ti je dato sa rodjenjem, a ime mu je paznja.
Ili kako ga ja zovem, opisivanje mandarine ))

Mislim da ti ne umes da osetis trenutak, ili si mozda samo previse emotivna? Ako je ovo prvo, probaj da mislis samo na sada, na ono sto se desava. Dok sedis skoncentrisi se na stolici, razmisljaj o njenom obliku, koliko je udobna, neudobna, stara, lepa ili ruzna. Dok setas milsli na vreme, na stazu, na drvo pored kojeg prolazis. Skoncentrisi se na ono sto vidis, na slike oko sebe. To je vestina koja se da uvezbati. Ne razmisljaj o iracionalnom, ne lupaj glavu time. To ne postoji van tvojih misli.
A opet ako je ovo drugo, ako si emotivna i osetljiva, nauci da uzivas u tome do kraja. Onaj los deo toga se brzo preraste, nekago ga prestaris. Na kraju se emotivnost pretvara u sposobnost da delis ljubav, svima i svemu

Odavno sebi ne dozvoljavam da se bojim, niti da strepim. Kada se stvari desavaju van moje kontrole ja patim, dok ne prestanu. A onda opet, posle kise uvek opet dodje sunce, a to je ono sto treba da nam cuva osmeh na licu i u najtezim vremenima.