Cvrkutanje

joj lepote…zaista je prelepo…lep provod…

Super mi je ideja da postavis dnevnicke zabeleske. Vidim da ste se divno proveli. Skroz mi se dopada kucica u kojoj ste boravili. Bas mi je bajkovita .

Milena, na odmoru sam žarko želela da zapišem nešto, bez ikakvog specijalnog plana kako bi to trebalo da izgleda. Međutim, osladilo mi se. Najteži deo posla sledi sada, jer tek kada smo krenuli da uklapamo tekst sa slikama, shvatili smo koliko tome treba dnevno da se posvetimo. Ipak, kada vidim pozitivne komentare, bez razmišljanja idem dalje!
Smeštaj je vrrrrlo originalan.

Marice, trudimo se što brže da ubacujemo nastavke, ali, kao što sam i Mileni napisala, posao nije nimalo lak. Eh, možda da sam manja picajzla…
Uh, mislim da me je atmosfera pisanja malo ponela, pa se nisam izrazila najbolje. Daleko bilo da sam idealista (iako bih nekada volela da budem ) i da mislim da su svi super i da je sve na ovom svetu čarobno. Cilj ovog bloga je prevashodno i bio da se malo izlečim upravo od suprotnih stvari koje sam i koje i dan danas doživljavam, kao i drugi, naravno. Napisala sam tekst o Ružičastoj dijagnozi… Poenta je da je meni kao nekome sa strane njihova gostoljubivost i međusobno odnošenje bilo vrlo prijatno i nije bilo ničega što bi mi bolo oči ili stvaralo bilo kakvu tenziju. Jednostavno, platiš i uživaš, a oni se stvarno trude da se osećaš kao kod svoje kuće. Njihovi međusobni odnosi se vide samo na nivou na kome bi i trebalo da vidi jedan turista koji je došao da odmori dušu i telo. Ti si to lepo rekla – uslužna dobrota i sve se radi sa ciljem da mušteriji bude prijatno.
A ono što mi se pride dopada je i to što sam se tamo osećala više kao njihov gost, nego kao glupi turista na kome zarađuju. To je jedna viša vrsta poslovnosti.
A sigurna sam da i među njima u porodici ima trzavica i nesuglasica. Ipak, mislim da malo gledaju unapred i drže se zajedno, na obostranu korist, a kao što rekoh, i u korist onih koji kod njih letuju. To je fer.
Ih, trebalo je i ovo sročiti. )

Kujna, baš mi je žao tvog kompjuterka. Sigurno nije toliko jednostavno pribaviti nov.
Haha! Meni je gradski turizam odličan za rano proleće, i na nedelju dana. U poslednje vreme mi se sve više ide negde gde nema previše šarenila i buke i gde mozak može da ode malo na stend baj.

Uh, Milena, ja bih tako volela i na jesen i na zimu da odem na more! Nikada nisam bila u to vreme, a mislim da je to poseban doživljaj. Međutim, to je za nas neizvodljivo, najviše zbog viza…

Odoh da citam… ima bas dosta toga, pa da napisem sveobuhvatni komentar… a zasto ne moze posebno da se stavi komentar na svaki clanak, ovako cu morati da skratim svoje izlaganje barem na 500 reci. hehehe

Čovek kada se vrati sa godišnjeg odmora, letovanja, sto deset posto mu se čini, ma siguran je dvesta posto da je jesen počela, čak poodmakla. Zato sada narode, spremaj se za planine i skijanje. Kad se vratiš, garantovano te čeka proleće.
Grande

Uf, sta reci posle procitanog teksta, sem da bi bilo sta receno na tvoj putopis (letopis hahaha) bilo suvisno.
Samo bih mogao da se slozim sa tvojom konstatacijom da se i ja uvek pitam kako to da stranci uvek kazu kako smo mi najgostoprimljiviji narod, kad znam barem nekoliko drugih naroda koji su bolji od nas po gostoprimstvu u svakom pogledu, a Grcka je definitivno jedna od tih zemalja. Kuba… nikada nisam bio u toj rajskoj zemlji ali ono sto mogu da procitam utiske posetilaca i da vidim neke TV emisije o toj zemlji svakako govori u prilog tome da su i oni veoma gostoprimljivi. Naravno zelja mi je i tu cu svoju zelju verovatno sebi ostvariti da odem na Kubu, ako nista barem da se nagledam tih prirodnih lepota.
Postoje one koji na more idu samo zbog kupanja i provoda, dok izbor letovanja treba uvek izabrati da bi se barem pored tog kupanja mogla upoznati i necija kultura. Naci ce se i oni koji ce reci, pa da lako je bogatasima (lopovima, vrlo cesto tako oslovljavaju one koji idu na egzoticnija letovanja), a sta da radimo mi koji nemamo, pa smo ograniceni da idemo u susedne zemlje! Elem, ja sam uvek govorio i uvek cu tvrditi da je nekada bolje pauzirati ili stedeti za letovanje na neko mesto koje ce te pre svega oduseviti i koje ces u tih nekoliko dana upoznati i ostaviti jedan trag (secanje) u tebi, nego ici svake godine na isto mesto samo da bi se reklo: “E pa ja sam bio na moru, vidi kakvu sam boju nabacio”, a pri tom na tom letovanju da pored plaze gledas otpatke, prljavstinu i sta ja znam svega jos (da ne pricam o tome koliko ne volim suncanje i prekomerno izlaganje suncu). Sto znaci da svako ko racionalno planira i ekonomicno trosi svoja sredstva moze npr. jednom u dve-tri godine da sebi priusti odlazak na neka poznatija mesta.
Ih, danasnja omladina ti je budi bog s nama,… nekada im se ne moze ni objasniti niti dati savet, odmah te napadnu. (hahahahaha – ja bolje da ne kazem koliko imam godina jer po nacinu mog pisanja i izlaganja jedno je sigurno da bi covek mogao pomisliti vidi ga ovaj “bejbibumers” (expl. osobe rodjene posle II sv.rata), ali nisam jer pripadam cini mi se X generaciji hehehehe, tacnije onoj od 80′tih godina proslog veka).

Gde stadoh?
Gotovo, pogubljen i izgubljen. Ma tako ti je to kad se zaljubis, pa meljes 200 na sat.
A da, ovo sam hteo reci… pomenuh malopre Kubu, e definitivno svoj medeni mesec cu provesti tamo. Razmisljao sam se za Rio, ali ipak mi se cini da je Kuba za nijansu bolja. Dubai (o kome sam i ja svojevremeno pisao), nije mi ono po meri – suvise mi je nekako isfuran (sad svaka treca osoba kada je pitas gde bi letovao on kaze u Dubai). Mozda Azurna obala u slucaju da me buduca zena istrosi, a Grcka – e to ce nam biti domovina. Tamo cu da zivim, ako nista barem zbog maslina koje obozavam da jedem i kad bi moglo u bioskopu da se umesto kokica i onih grickalica unose i jedu masline, onda bi sigurno imali vecu prodju nego sada sto imaju.

Sebi sam sada otvorio apetit, a tako ne podnosim to. Oprao sam zube pred spavanje, cak ni cigaretu necu da zapalim (mada dok ne zaspim ko zna mozda jedna padne za laku noc), i sad treba da silazim i u frizideru tumaram gde su masline…. aaaa, posla mi voda na usta.

Ovaj komentar ima preko 600 reci! Najgori sam, moram da skratim svoja izlaganja, a kao da sam nesto i pametno rekao.

Rezime: Odlicno. Heheheh – sve je ipak moglo da stane u jednu rec!
Pozdrav za vas dvoje!

Imenjače, znaš već da se ja javljam samo preko slika i fotografija, ali morao sam da prokomentarišem, tj. pozdravim tvoje utapanje u masline!

Zakintos je za mene ostrvo maslina. Ne samo što ih svuda ima i što ih svi gaje, nego što su nam i dali litar domaćeg maslinovog ulja – posebnog mirisa! Tih dana kroz terasu sam gledao u mlade plodove i grane maslina, jeo sam masline, mazao sam se maslinom – bio sam maslina!
Uz to sam jeo neke “uvaljane” u origano i potopljene u ulje… neverovatan ukus. Sočne i mirisne! Jesu jake, ali kad je uzmeš, to je esencija mediterana u jednom zalogaju!

I onda sam došao ovde i ubio se tražeći alternativu u Super Veru, ali bezuspešno. Našao sam neke u origanu, probao sam čak i u maslinovo ulje da ih stavim, ali nije to to…

Vala, kako je vreme krenulo i ovde, kišovito i dosadno, i ja ću početi svakodnevno da se vraćam na svoje putopise, jer je zima nekako prebrzo stigla. ‘Oću sunce!

Marice, što se vrućina tiče, tamo je i više nego podnošljivo. Klima je još jedna od stavki zbog koje bi se opušteno tamo preselila. Prvih par dana je bilo onako, prilično toplo (iako nisam imala nagon za obrušavanjem, što se u Bgu često dešava pri visokim temperaturama), a kada smo videli na benzinskoj pumpi kako na displeju stoji 45 stepeni, čudom smo se čudili. Sve zbog toga što bismo na domaćem terenu na 45 pocrkali od vrućine, a pri tom ne bismo mogli ni da pojmimo švrćkanje po ostrvu po toj paklenoj vrućini. Očigledno je tamo vazduh suvlji, ima više zelenila, a i more čini svoje, pa se visoke vrućine i ne osete toliko. A ima i dosta hlada u koji možeš da zbrišeš kada je sunce visoko.
Meštani su nam rekli da je jako prijatno u maju, tada priroda buja, sve je osveženo i zeleno, priroda se obnavlja, a nema previše turista. Njima je taj period omiljen i preporučili su nam da dođemo tada ukoliko možemo. A more je tada dovoljno toplo za kupanje.
Što se prevoza tiče, od Atine si kolima na ostrvu za jedno 3-4 sata, kako su nam rekli ovi naši drugari. E sada, stvarno ne znam postoji li u to vreme neki čarter let i odakle. Trajekti svakako idu tokom cele godine. A budući da i tada ima nevelik broj turista, oni nekako moraju dotle doći… Naravno, kako ćete doći zavisi odakle dolazite i kako stojite sa vizama.
Uh… vile… žao mi je što ih nismo slikali i iznutra. Samo da šetkaš njima je pravo uživanje! Ma, kažem ja, nisam znala gde ću pre, sve mi je bilo lepo i interesantno na svoj način. I pokupila sam neke ideje za uređenje stana.

Ivane, ti si se bre izgleda opasno zaljubio, kada si već počeo i idealan medeni mesec da planiraš. ) Ja čekam prvo utiske sa venčanja, a onda i putopis o Kubi, a ti vidi šta ti je činiti.
Potpuno se slažem sa tobom, ali nije da ljudi ne mogu, često i ne žele da idu na neka mesta, jer nihovi prioriteti nisu da nešto nauče i dožive, već da imaju čime, jelte, da se pohvale. To nema veze sa time koliko neko ima novca, već sa njihovim “kapacitetima”, onim duhovne prirode. Imaš one koji kukaju da bi išli koznagde kada bi imali lovu, a ako je i dobiju, opet ne odu dalje od paradajza. Ne mili im se.
A nije sve što je dobro nužno i skupo. Naši apartmani su, na primer, bili jeftiniji nego da smo odseli u hotelu koje nam je agencija nudila.
Inače… vidimo se mi za par godina u Grčkoj… ko zna, možda budemo i komšije!

Jaoo, koliko tekstova. A ja se zabrinula što ne pišeš (:

Hahahah, zbunjujem ljude!
Pišem ja, vidiš koliko meljem. Što bi moj profesor rekao: “Na lakat bi progovorila!”

o, Boze, ja sam ostavila komentar na zapise, i sad se pitam gde je nestao, tj gde li sam ga ostavila… mozda na nekom drugom postu

Jupi! Imam ih tri. ))

Pa dobro, možda maaaaalkice lagim za cvetiće. To ti je kod mene kao šminka, njima ističem ono što valja istaći, a mulj neka bude po strani, kome to još treba.

Evo, evo, postavljamo i ostatak putopisa, baš se odužilo. Ali……. najbolje tek stiže!

Ja sam bio ubedjen da sam sad ostavio komentar na blog-u i neverovatno da je iscezaoo…!!!

Hvala na pohvalama za fotke. To što nisi video svoju poruku je moje (ne)delo. Čačkao sam nešto server u želji da povećam brzinu učitavanja i greškom napravio s..nje .

Nastavci su krenuli, biće to do kraja izvedeno pa neka ti maska bude pri ruci.

Ostavio sam prvo komentar, pa sam kliknuo na nastavak… sta je bre ono (Milice), kratko…

Cccccc… ovo sam morao da kazem, jer da nisam rekao verovatno bih progovorio na lakat… htedoh ja da kliknem na poslednjem objavljenom delu 2.9. sliku onog broda… da uvelicam boju mora, kad ne moze… aj na drugu ne moze… e kad sam video samo koja moze, rekoh sebi znao sam… jel to namerno ili slucajno omaklo da samo ona slika moze da se uvelica

Moje iskustvo s Amerikancima je izuzetno pozitivno. Svi imaju tu neku pozitivnu osobinu, da kada pricaju sa tobom zaista posvecuju paznju onome o cemu sagovornik prica. Strasno su komunikativni i otvoreni. Svi Amerikanci koje sretnes van Amerike, su obrazovani, svesni desavanja u svetu i imaju realnu sliku o svemu.
Mada, mahom su to oni sa obala leve i desne. Oni s kontinentalnog dela uglavnom upadaju u one negativne stereotipe, bejzbol, pivo, rostilj i veliki stomak – americki san .
Mada su takvi mahom i svi Australijanci i Kanadjani koje sam upoznavala na putovanjima – sklona sam tome da verujem da je to zbog ogromnih razlika koje vladaju u njihovim zemljama, velike povrsine naseljene doseljenicima iz citavog sveta. Cini mi se da je to dobra podloga za toleranciju

[...] Pošto smo se trudili da tekst bude jasan i pregledan, a da istovremeno možete da pogledate i kvalitetne fotografije koje najbolje ilustruju napisano, posao se malo odužio, u čemu nam obaveze nisu bile najbolji pomagači. Nadam se da ćete uživati, a sve komentare možete ostavljati isključivo na glavnoj stranici o Zakintosu. [...]

Milenko, žao mi je zbog vašeg iskustva, ali najbitnije je da vam se ostrvo dopalo i kada sledeći put budete želeli tamo da odete, znaćete gde da odsednete i kako da se organizujete. Agencije uglavnom i rade ta popularna mesta, verovatno je to ono što veliki broj ljudi i voli, ali tu svakako nije duh Zakintosa.
A Englezi su posebna priča. Neću previše trošiti reči, ali su jako nekulturni, prosti i bahati.
Baš mi je drago da vam se moj putopis dopao i da ste u njemu uživali! Hvala.
Vidimo se sledeće godine na Zakintosu!

Evo njihovog sajta:
http://www.castello-bellos.gr/

Možeš da kontaktiraš njih, pa da se sve lepo dogovorite.

Imenjakinjo moja, baš mi je drago što ti se dopalo tvoje malo novo otkriće! Meni uvek bude toplo oko srca kada pročitam pozitivne utiske o Cvrkutanju.
Hvala na lepim željama! I vi čitajte i uživajte.
Nadam se da ćete ove godine otići na Zakintos.

Дивно!!!

Пошто ме чека 5 септембра пут на Закинтос, увео сам правило да сваки дан пре почетка посла прочитам по један дан са овог путописа и та прича ме држи цео дан.

Пуно је корисних информација које се не може наћи нигде по нету а камоли по агенцијама . А прича о геокешингу је сјајна ствар, ….. баш бих волео да будем део тога

Обзиром да имамо прилично сличне ставове о путавању а Бога ми и о животу, писцу тј Милици желим још пуно овако лепих искустава која би наравно са истим жаром и љубављу поделила са нама.

Свако добро!!!