Cvrkutanje

Ne mogu da verujem da je prošlo tačno dve nedelje od našeg povratka sa odmora. Imam utisak da je jesen uveliko počela, a kao da sam pri tom zaboravila da sve svoje letnje stvari izbacim iz ormara i zamenim ih nečim toplijim. Osećaj me nije prevario - na Zakintosu smo uživali u poslednjim pravim letnjim danima ove godine. Prvi put sam u životu beležila sve ono što mi se na odmoru dešavalo i sva svoja zapažanja o mestima, ljudima i običajima.

Sleteo sam u Antaliju. Na aerodromu su mi rekli da nađem Marjam. Ubrzo pronalazim lepu, vrlo ljubaznu devojku neobično nemirne kose, koja mi je na brzinu objasnila u koji autobus da uđem. Krenuli smo za Alanju, i ona se predstavi kao naš predstavnik agencije u Turskoj, nastavljući da priča o nekim uobičajenim stvarima bla…bla..bla… Ja sam bio zauzet upoznavanjem sa jednim bračnim parom iz N. Beograda koji su mi delovali vrlo OK. Stigosmo ispred mog hotela, gde sam izašao, a Marjam mi dobacuje kako će doći sutra da prodaje izlete. Odosmo na recepciju. Ah… počinje moje dugo očekivano letovanje…

Od kasno sinoć naša mala porodica je bogatija za jednog člana. Ovo biće u narodu zovu mačka, a naše čudo je nešto između miša i ježa. Nađen je ni više ni manje nego u kontejneru, odakle je mjaukao pozivajući u pomoć. Očigledno je neko vrlo human pronašao pravi način da se otarasi nepoželjnog društva. Ne želim da razmišljam od tome koliko ovakvih, a i gorih slučajeva ima. Drago mi je što je sada ovo preslatko mače na sigurnom.

Reč je o veoma interesantnoj igri u prirodi, koja na veliku žalost nije toliko zastupljena u Srbiji, iako je u svetu, pa i u našem komšiluku prilično popularna. Glavni razlozi su visoka cena GPS uređaja kod nas, neophodnog za ovu igru, generalna inertnost naših ljudi i doskora relativno slabe posete stranaca. Srećom, ove stvari idu na bolje. Pored GPS-a, potreban vam je internet, sportski duh, oštar vid i strpljenje.