Nije prošlo mnogo od kako sam napisala tekst o buđenju proleća, a već hodam razgaćena zbog letnjih vrućina koje su se nadvile nad naše krajeve. Mada, kako javljaju moji dopisnici iz inostranstva, ni preko nije ništa bolje, samo što mnogi od njih nemaju reku, pa im je malo teže. Za naš čamac možemo reći da je skoro u potpunosti sređen, osim što čekamo dušeke koji bi trebalo da stignu ovih dana. Tada ćemo biti spremni da se otisnemo i na neki malo dalji put.
Već pravimo skice, preračunavamo se i informišemo o putu Dunavom, do Đerdapa i na drugu stranu, do Novog Sada, kao i Tisom po Vojvodini. Za pravi odmor vam ništa drugo nije potrebno do plovidbe rekama, otkrivanja novih predela, a i pronalaženje nečeg novog u starim, jer sa reke sve drugačije izgleda. Zatim, sidrenje da se osvežimo i iskupamo, stajanje usput na rečnu klopu na neki od restorana na vodi i spavanje pod vedrim nebom na čamcu ili u šatoru na kopnu. Jedva čekam. Naravno, nameravam da pišem mali putopis, jer usput ima svašta da se vidi i doživi. Interesantno, osvežavajuće i povoljno putešestvije.
A sređivanje prozora u kabini je još jedan dokaz da ono čime niste uspeli da se bavite a voleli biste, isplivava na nekom drugom mestu. Kao nesuđeni dizajner enterijera imala sam priliku da osmislim ulepšavanje oboda naših novih prozora. Da bi sve bilo u rečnom duhu, izabrala sam kanape, koje smo isprepletali i pažljivo ih zalepili silikonom. Efekat možete videti na sličicama.
A kao prozore smo uzeli Galenikin klirit, koji je vrsta livenog akrila, vrlo je lagan, a prave ga u neverovatnim bojama. Sada nam zavesice nisu potrebne, u kabini je uvek hlad, a spolja niko ne može da vidi šta se u kabini dešava, dok vi vidite sve! Šta reći, pravi voajerski prozori. Uživanje je uveliko počelo, a juče smo otvorili sezonu kupanja. Vredelo je!
