Cvrkutanje

Sasvim neočekivano sam imala tu čast da dobijem ulaznicu za koncert grupe The Police na Ušću. Zamislite samo moju sreću za ovakvo iznenađenje! Zašto? Zato što obožavam koncerte! Uglavnom na njima izvođači publici prenesu pozitivnu energiju, a kući se vratim punih baterija i sa mnogo utisaka. Tako je bilo i sinoć. Otišla sam na koncert sa željom da se opustim i zabavim. A dobila sam mnogo više od toga: jedno novo lepo prijateljstvo, jedno staro, sada pojačano i mnogo dobre muzike.

Ušće je mesto koje se za ovakve prilike samo poželeti može. Ideš na koncert kao gospodin čovek, sve je prostrano i zeleno, prostor diše i miriše (čak je i sinoć na sto stepeni bilo tako!), a sve je organizovano pod konac. Taman da ostanete dobro raspoloženi. Bila sam još srećnija kada sam shvatila da na meniju nemamo samo pivo, već i vodu i sokove, čak i sladolede. Stvarno napredujemo.

Čekanje od dva sata mi nimalo nije smetalo, jer sam imala dobro društvo. Ležiš na travi, gledaš zvezde i očekuješ muziku. Gunđanju tu svakako mesto nije. A koliko sam videla, i ljudi koji su me okruživali su takođe bili odlično raspoloženi.

I još jednom sam se oduševila! Stvarno se divim ljudima koji sa nakupljenih preko pola veka imaju onoliko energije. Nateraju me da se zastidim kada se setim kako umem da se ponašam. O izgledu da i ne govorim. Ima trenutaka kada se zapitam dokle ću dogurati ako nastavim sa nekim svojim bubicama i bubetinama. Ovakve stvari se ili osete ili se ne osete. Tek danas sam čula komentare o mlitavijoj publici. Ja o tome sinoć nisam znala ništa. Izigrala sam se, napevala do pucanja glasa i sada se sa upalom mišića slatko sećam sinoćašnje uživancije. Nisam lovila greške i načuljila sva svoja postojeća i nepostojeća čula, već sam se prepustila. Iz tog ugla, koncert je bio odličan, dinamičan, energičan. Ono što na koncertima najviše volim jeste improvizacija pesama, jer je tako sve nekako novo i interesantnije. U suprotnom koncert deluje kao slušanje muzike sa cedea. A sinoć smo imali prilike da čujemo jače, a za mene samim tim i lepše pesme The Police-a. Najviše sam uživala u Walking in the Moon, Every little thing she does is magic i naravno, poslednjoj.

Ono što mi je bilo vrlo simpatično i upalo mi u oko jeste Stingova gitara. Kao da ju je iz kontejnera izvukao. Stara, izgrebana i otrcana. Ipak postoje stvari koje novac ne može kupiti.

A za kraj koncerta – šlag na tortu i prva pesma u njihovoj karijeri Next to you, koju znam ne toliko po Stingu, koliko po grupi Therapy? i njihovom zajedničkom izvođenju. Kao i The Police sinoć, i ja završavam na isti način. Ovom mnogo dobrom pesmom.

A ja danas puna elana. Spavala sam svega dva sata, ustala u pet ujutru, otišla na ispit, čekala do dva poslepodne da sednem pred profesora, položila i po ovoj vrelini se vratila kući oko šest. A sada bi mogla ponovo na Ušće.

Hvala Bernardici i Đoši na divnom druženju.