U poslednje vreme sam kao počela da pratim vesti. One vezane za politiku preskačem. Besmisleno je. Kada god pročitam neki naslov i vidim fotografiju i tekst prikačene uz njega, kao da se sve ponavlja već godinama. Kao da sam tu priču već videla. Čitam zanimljivosti i šta se lepo dešava u mojoj okolini. Uvek se tu nađe nešto interesantno iz naše zemlje ili sveta, nešto što me nasmeje, začudi ili nadahne. Možda sam baš zbog toga i primetila jednu pojavu kod ljudi da i ono što bi mogli da isprate sasvim pozitivnom reakcijom zamene nečim sasvim drugim.
Svakako živimo u nestabilnim vremenima. Iza nakićenih kulisa često se odvija sasvim drugačiji život od onog koji nam se svakodnevno servira sa sve jagodom na vrhu u medijima. Sa druge strane, neke kuće sistematski pristupaju oblikovanju stvarnosti tako da mislite da je sve otišlo dođavola. Koliko vidim na primeru naših medija, takve kuće su najposećenije. I naravno, kao i uvek, najlakše je stopiti se, jer kako nam je svima poznato, primeri za prigovore, kukanje i nerviranje imamo na svakom koraku. Ali do sada sam naučila da nema nikakve poente o tome razglabati i da se sve na kraju krajeva to svede na prazne priče. Slično onome kada se digne glas protiv ubijanja pingvina na Antarktiku, o čemu priča ceo svet, potpisuju se peticije, izlazi se na ulice, a pingvinima to najčešće ništa ne znači, i dalje ih surovo istrebljuju. Na sajtu naše najpopularnije radio i teve stanice dnevno milioni komentara. Sve sami pametnjakovići i mudraci. Opet stara priča o sveznalicama ušuškanim u svoje tople i sigurne domove. Ne vidim da su takvi promenili svet. Štaviše.
Oni su uvek tu, radni, vredni, načitani i prezaposleni. Oni znaju pravo stanje stvari i ne može ih niko prevariti. Oni su intelektualci. Ako nastavim, ovo može da postane tekst za najavu nekog modernog patetičnog blokbastera. Elem, ovi sveprisutni nepogrešivi gurui se uvek nađu na pravom mestu i u pravo vreme. Po ceo dan rade, ne staju, stalno ih ima na mnogobrojnim sajtovima, forumima, pa i blogovima, uvek znaju šta se gde dešava, bave se sportom, putuju, čitaju, isprobavaju gurmanluke, prate svetske trendove i brendove i zanimljivi su u društvu. Super ljudi, savršeni. Samo još da vidimo kako izlaze na kraj sa svojom sujetom. Došla sam i do odgovora – stalnim nezadovoljstvom i prigovorima i tamo gde im mesto nije!
Ta svevideća oka ništa ne zadovoljava. Tuđ uspeh je posledica dobrog porekla, dobrostojeće porodice, a božemoj, sigurno i nekih veza koje su se tokom određenih istorijskih podneblja (koje će vam detaljno opisati, direktno iz udžbenika ili sa nekog sajta) splele. Kada neko uradi nešto drugačije, taj neko je umišljeni umetnik. Kada nikne novi park ispred njegove zgrade, mršti se zbog postavljanja ruža tamnocrvene, umesto otvorenocrvene boje. U ekstremnijim slučajevima laje kako je trebalo tu otvoriti neki novi tržni ili poslovni centar, jer je to naš put ka Evropi, pa tako je svuda u svetu, zar niste znali? E, ja sam znao, proputavao sam Evropu (mislim, u pauzi između fudbala na reci i držanja jednog fantastičnog seminara, čiji sam organizator bio ja). Čak i onda kada se plusić pored nekog događaja ne može nikako poništiti, javiće se sumnja i poziv da se doooobro promisli, sve to potkrepljeno citatom nekog velikog čoveka, sa kim se on može meriti, dakako.
Domaća medijska kuća koja me je izazvala da sve ovo napišem, kao da vapi za ovakvim komentarima. Zašto? Posećenost je sve veća, rasprava se rasplamtava, a naravno, uvek se vraćamo na poprište razrešavanja svojih trauma, frustracija i lečenja kompleksa. Nezadovoljni ljudi su nažalost temelj dobre popularnosti. Naravno, veliki deo krivice tu snose upravo učesnici u tome, jer postoje i drugi načini da se svoji problemi reše.
Mnogo je onih kojima život ne ide kao po loju, ali ne osećaju potrebu da laju u čoporu. Ti ljudi ne pripadaju njemu, ne delaju po nagonima, već racionališu svoja osećanja i pristupaju razrešavanju svega onoga što u njima stvara lomove. Upravo se oni raduju svemu pozitivnom, jer je to ono za čim žude da bi se održali, da bi sačuvali svoje fizičko i mentalno zdravlje. 
Raduju se tuđem uspehu, koji je dokaz da se u svim okolnostima može dostići cilj, i trude se da slede taj primer. Drago im je kada primete novopostavljene kante za smeće ili novo zasađeno drvo. Od srca se smeju svojim ispadima i umeju da slušaju i razumeju druge, ne da upiru prstom. Srećni su zbog tuđe sreće i pomažu koliko mogu u tuđoj nesreći. Poznaćete ih po tome što su lepi, nasmejani, mirni i ćutljiviji, ali energični. Problemi u svojoj glavi se rešavaju tamo gde se sopstvene misli mogu čuti, ne u masi. U tome pomažu radosti života, poput rekreacije, putovanja, druženja, smejanja, jurcanja sa životinjama i decom, bavljenjem rukotvorinama, crtanjem, pisanjem, negovanjem cveća, smišljanjem igara, ljubljenjem i grljenjem, pijenjem kafe sa cimetom… Imate li još nešto da dodate na listu?
Kakvi su vaši komentari? 
Pravo da ti kažem, par puta sam bila uletela na gorespomenute blogove i baš sam taj utisak i stekla. Mislim da je nekog strašno nerviralo to što neki ljudi imaju pare. Pri tom se, naravno, nikada ne zapita koliko se taj neko možda žrtvovao i radio da bi taj novac stekao, umesto što se češkao ispred televizora drveći po stoti put o političkoj sceni Srba. E sada, otrove ne treba piti, nego ih zaobići. Sva sreća pa se oni stvarno mogu izbeći na internetu, ma i u drugim medijima. Jednostavno ih ne čitaš. 
