Cvrkutanje

Nedavno sam bila u neprilici da objavim tekst koji se kosi sa mojom ideologijom širenja pozitivne energije putem bloga. Isprljala sam svoju roze boju pišući o tamnoj strani Beograda i o gradskoj vrevi. Međutim, skoro objavljena gradska vest prijatno me je iznenadila i bacila senku na taj moj tekst. Osetih olakšanje. Više neću morati da gubim vreme čekajući gradski bus u kome dalje sledi guranje. Ne moram da maltretiram svoj nos raznim miomirisima, a živce otrovima drugog tipa. Beograd me je kupio svojim novim vidom gradskog prevoza. U centar grada mogu da idem elegantno, opušteno, nesvakidašnje. Brodom.

Vrlo je jednostavno. Na pristaništima, koja za sada postoje na početnim stanicama, kod novobeogradskog bloka 70a i ispod Brankovog mosta (sa strane grada), ispisan je raspored polazaka broda. Za sada brodovi idu na svakih sat i dvadeset minuta, ali krajnji plan je da se uvedu linije na svakih dvadeset minuta. Karta u jednom pravcu košta svega 50 dinara. Na onlajn vestima sam čitala komentare “mirnih i valjanih građana” našega grada i bila sam zaprepašćena pojedinim načinima mišljenja. Pošto se bavim samo temama uz koje mogu da cvrkućem, navešću lepe strane ovakvog vida prevoza, jer ih neke neverne Tome još uvek nisu ugledale. Kao prvo, do grada dolazite za 15ak minuta, koliko vam treba i autobusom, pretpostavljajući pri tom da na Brankovom mostu nema gužve. Do blokova ste iz grada za pola sata. Prednosti plovidbe rekom su mnogobrojne: ekološki je, dišete čist vazduh, smiruje vas pljuskanje vode, možete da čujete sami sebe i svoje misli, tiho je, ne pripijate se ni uz čije nepoznato znojavo telo (koje vas nimalo ne uzbuđuje), vidite mnogo više od tržnih centara, ne vidite nijedan bilbord, družite se sa pticama, možete da uđete do toaleta ili da popijete piće (to će biti omogućeno već sledeće nedelje)… Kakav luksuz, a?

Konačno je neko imao sluha da uvede interesantnu novinu. Volela bih da dobru volju pokažu i žitelji ovog grada. Navika je čudo. Loše navike treba menjati. Prihvatiti ono što vam se nudi i čime možete da pomognete sebi (a tako i drugima) je jedna dobra navika. Probajte makar jedan dan da proživite drugačije, da svoju svakodnevicu učinite zanimljivijom. Krenite na posao ranije i prošetajte duž keja. Ponesite muziku koju volite, knjigu za čitanje ili blok za crtanje. Sedite na palubu i uživajte. Fotografišite. Ili spavajte. Stignite na konačno odredište sveži i nasmejani i tako započnite dan. Vratite se kući raspoloženi za druženje sa svojim dragim/dragom, za igru sa decom ili razgovor sa prijateljem. Možda ćete čak poželeti i da zabeležite svoje iskustvo. Probajte, a onda izrecite svoje mišljenje. Hajde da stvarno budemo bliži Evropi.

Moje iskustvo je bilo vrlo pozitivno. Zabavila sam se, upoznala sa posadom, upoznala i dva brata doktora iz Indije, koje je jedan naš doktor provodio kroz grad. Pored jednog novog Beograda, prošla sam i kroz Nju Delhi. Bili su vrlo ljubazni, a ja sam se potrudila da budem dobar domaćin, iako sam izgubila moć govora kada je trebalo da pričam na engleskom. Naš vodič je imao problema da pronađe za njih pravi restoran, budući da su makrobiotičari. Ali imao je sreće što je naleteo na mene. Dobih ja i vizit karticu i poziv da dođem do Nju Delhija. Pa, ko zna…

Usput sam uslikala beogradske mostove. Sa sve punim autobusima i tramvajima na njima. Sažaljivo sam im mahnula, natakla šeširić na oči i nasmejana zadremala.