Da, da, to je stara dobra priča o uslovljavanju. Baciš đubre, dobiješ packu, zacviliš i više ti ništa slično ne padne na pamet. Nažalost, kada nema svesti, strah je jedini način za dresiranje. Ali pošto funkcioniše u mnogim zemljama, ne znam zašto ne bi kod nas. Samo da vidimo još da li se nekima isplati da zakoni uopšte postoje…

Za sada je Srbija moj izbor. Nisam ni u nekom periodu da mogu da premišljam i isprobavam. Mogla sam možda pre više godina, ali sve u svoje vreme. :)) Mentalitet je uglavnom ono što mi ovde najviše smeta. Sve ostalo se nekako i da rešiti… Ali kao što i sam vidiš, iz svega crpim ono što je najbolje. Sreća leži u tebi, ostalo su samo kulise. :))

Sta znam, ja imam mogucnost da odem iz zemlje, ali ipak da budem iskren ni u svetu ne cvetaju bas ruze, i ne znam zasto ljudi misle da ce im zivot biti bolji. JEste da je standard bolji, ali ipak ne podrzavam to sto ljudi masovno zele iz zemlje, pa najbolje da zauvek odemo svi i da ne postojimo kao zemlja.
Kada napokon udjemo u EU i Srbija stane na svoje noge i pocne da se pravilno razvija, bicemo ponosni sto zivimo ovde.

Znam da je tesko narod priviknuti na kulturu, ali sve se moze kad se hoce. Neka svakog slucajnog prolaznika koji baci pikavac na drum kazne sa 500E, pa cu videti da li ce mu to isto pasti na pamet sledeci put. I tako za svaku nasu nekulturu. A tek o saobracaju i nepostovanju propisa ne zelim da pricam, jer mi jos uvek nismo uveli zakon koji bi to regulisao, a broj nastradalih se iz svake godine u godinu drasticno povecava. Dokle? Dok se neko ne seti da izglasa zakon koji ceka negde na necijem stolu. Strasno jeste, ali zato smo mi kao narod tu da to trazimo a ne da budemo samo marionete koje ce neko pomerati samo kad su izbori. I hvala Bogu sto je napokon stigla ta cutnja, vise su mi se smucili.

Često i kada pomisliš na neko mirnije i finije mesto, bez svih onih detalja koji ti zagorčavaju život u gradu, setiš se da si i dalje u istoj zemlji, sa ljudima sličnog mentaliteta, u kome ima dosta i negativnih stvari.

Ko zna, jednog dana… Treba tražiti mesto gde ćeš se osećati prijatno, gde ćeš imati svoj mir, ali i uslove za napredak. E, to je harmonija.

Volim Beograd, ali u poslednje vreme poceo je da me gusi. A i ovako posao mogu da obavljam iz bilo kog mesta. Kada se uzelim Beograda lako mogu da dodjem. Sta je nasa zemlja kad je celu mozes preci od Horgosa do General Jankovica za dan uz visecasnovna odmaranja na par mesta.

Procitao sam raspravu i mislim da “odrzivi razvoj” nikako ne treba da bude iluzija, niti nemoguce ostvariti. A Plinije Stariji je jednom lepo rekao: svrha postojanja divljih životinja božanska - one čuvaju zemlju i štite je od nas samih.

Inače, mislim da niko ko živi u gradu ne daje prirodi onoliko koliko od nje uzima. Uzima od nje mnogo, mnogo više nego što joj daje. Koliko god se mi trudili da budemo skromni, prirodu skupo koštamo. Skoro sam radila jedan test na tu temu, zvao se Koliko Zemlja vam je potrebno za život? ili nešto slično. Za mene je rezultat bio poražavajuć. Ja od mesa jedem jedino ribu i piletinu, i to jednom nedeljno, potpuno sam ekološki tip, bacam svoje đubre i skupljam tuđe, ne pušim (ne pijem, ne drogiram se), automobilom se vozim samo kada moram, inače koristim bicikl i td… E, rezultat je za mene bio da bi mi bile potrebne dve i po Zemlje, podrazumevajući pod tim njene resurse. Šta je onda sa mnogima koji se ponašaju daleko gore, da ne kažem da nemaju svest o nekim stvarima?

Ne slazem se da se uticaji grada sire na prirodu. To moze tako da izgleda. Ali ono sto se zapravo desava je narusavanje ravnoteze koju pominjes.

“Odrzivi razvoj” je takodje iluzija. Razvoj (necega) moguc je u ovoj nasoj danasnjoj civilizaciji samo na ustrb necega (drugog).

Dokle god budemo proizvodili ono sto nam zapravo nije potrebno nemozemo govoriti niokakvoj odrzivosti, pa tako ni o odrzivom razvoju, ako si na to mislila kad pominjes ravnotezu…

Dodji, i uveri se:
http://igrarije.wordpress.com/2007/03/31/%d0%9e%d1%82%d0%bf%d0%b0%d0%b4-%d0%b8-%d0%b3%d1%80%d0%b0%d0%b4-waste-the-city/

“Pravi zivot” za mene je samo onaj u kojem od prirode uzimas samo ono sto ti je zaista potrebno i samo onoliko koliko ti je zaista potrebno i da joj isto tako dajes ono sto jjoj je potrebno i to koliko god mozes. Zar nije pravi zivot jedino onaj koji pociva na poverenju?

Lep pozdrav,

Kosta

Pozdrav,

Kosta