Danas nas je iznenadilo prolećno nevreme. Šibao je jak vetar, nebo se zacrnelo, ptice se uznemirile, kao i deca, koja su svojim vriskavim glasićima dizala još veću prašinu. Po takvom ludom vremenu volim da pomislim da apokalipsa kuca na vrata, jer moja mašta voli da se igra. Odjednom, u daljini ispod crnih, ljutih oblaka, pojavila se jedna tamna tačka. Da li je to neka raketa, avion, crna rupa?! Nije - to je balon!
Povodom Dana Beograda, manifestacije koja je prošle nedelje održana u čast milog nam grada, na trgu Slavija je bio postvljen ogromni (kako kažu, najveći na svetu) balon-globus napunjen helijumom, prečnika deset metara. Bila i videla. Izgledao je vrlo interesantno, naročito na tom mestu, jer je tako, zajedno sa cvećem, uneo malo radosti u ono crnilo i ludilo koje se svakodnevno dešava na Slaviji.
Možda zato što su baš sutra hteli da ga sklone odatle, balon je odlučio da se oštro suprotstavi toj odluci. Iskoristio je jak vetar da pokida žice kojima je bio vezan i da se vine u nebo. Iako je napravio malu zbrku u gradu i doprineo da saobraćaj bude obustavljen skoro čitav sat, globus sa planom Beograda na sebi je uradio ispravno. Postoje nepredviđene okolnosti koje utiču da se monotona svakodnevica pomeri sa svoje mrtve tačke. Trenutno se prati putanja kretanja balona, a smatraju da će isti preći i granice naše zemlje. Imali smo tu sreću da smo uspeli da ga uslikamo.
Drago mi je zbog balona. Suprotstavio se letargiji karakterističnoj za ove prostore. Odlučio je da uradi nešto za sebe. I za Beograd. Pa i za Srbiju. Nije samo vodio prazne priče. Zavidim mu na hrabrosti. I držim mu pesnice da uspe.
Iznad svega, dokazao je da Srbija možda vrlo lako može u EU. Balonom izgleda najlakše.
Dok sam ja napisala, on se prizemljio.
Opasan neki karakter taj balon.
