Comments on: Jedno veliko vikend slavlje

By: Milica

Milica — Sat, 07 Mar 2009 10:28:47 +0000

Irena, balans je uvek prava stvar.
Nedavno sam čitala jednu knjižicu u kojoj se spominje kako se kvalitet tog gostoprimstva u hrani ogleda u tome koliki se sendviči na nekom prijemu služe. Na Balkanu se obično prave sendvičine, mnogo hleba, malo dodataka, uglavnom, dok se na nekim prefinjenijim mestima u uslovnorečeno zapadnim zemljema služe senvičići za jedan zalogaj.
Ovaj primer služi samo kao poređenje, ali dosta govori o ljudima sa ovih prostora i njihovom doživljaju hrane.

By: Irena

Irena — Wed, 04 Mar 2009 20:45:28 +0000

U potpunosti vas razumem kad kazete da mrzite kad vas neko nutka i gnjavi sa hranom i da se najcesce na Balkanu sve proslave zasnivaju na krkanluku.
Ali ima tu po meni i jedna druga dimenzija.
I danas mi je smesno to sto su se moja baka i josh nekoliko rodjaka sa Kosova vratili sa jedne svadbe, u centralnoj Srbiji, pregladneli (tamo nista nisu ni okusili jer ih niko nije nutkao)… Naime, na Kosovu je kod srba obicaj da iz postovanja i gostoprimstva nutkaju goste. Sta vise, nepristojno je posluziti se kad te prvi put ponude… Kako sam u tom duhu vaspitana, volim da ugostim ljude, da im pripremim nesto fino za klopu a u isto vreme mi je glupo da nekog teram da jede vise nego sto je potrebno. A nervira me kad neko nece ni da okusi kolac koji sam se potrudila da pripremim zato sto je na dijeti… Sve u svemu najbolje je nekako izbalansirati gostoprimstvo i umerenost (ako je ikako moguce)

By: Milica

Milica — Thu, 03 Apr 2008 21:04:05 +0000

Meni je jedino problem da prihvatim činjenicu da ovakve pojave nisu vezane samo za očigledne ljude i mesta, koja su svojim velikim delom i dalje u svom zavičaju. Takve očiglednosti odmah zaobilazim u širokom luku. Međutim, često naizgled prava mesta za mene se pretvore u nešto što nisam želela, pa i ljudi od kojih nikada ne bi očekivala neke stvari kao da se preokrenu i pretvore u nešto drugo.
Ipak je stvar u mentalitetu. Naši ljudi generalno vole da jedu, da uvek ima nešto da se strpa u usta. Ili nešto više.
Tu moja tolerancija prestaje.

By: Laluve

Laluve — Thu, 03 Apr 2008 18:54:11 +0000

uglavnom, preskacem ta velika gradsko-seoska slavlja, verske ili neke druge prirode
mnogo puta sam zbog toga dobijala razne epitete
sad su se navikli
ja mirna , ostali mirni
a o prezderavanju nema mnogo toga da kazem, osim da ga ne podnosim i koliko god da ima natrpane hrane, ja jedem onako i koliko sam navikla i smatram da time ne vredjam nikoga
sebe najmanje

By: elektrokuhinja

elektrokuhinja — Tue, 01 Apr 2008 16:25:26 +0000

Potpuno si u pravu.

By: Milica

Milica — Tue, 01 Apr 2008 13:50:03 +0000

Pa i jeste problem u mentalitetu. Mislim da te ne nutkaju zato što im izgledaš mršavo (verovatno im i čovek sa 20 kg viška izgleda tako, po principu što deblje, to zdravije), nego je nejedenje znak da nešto sigurno nije u redu! Ili se ti loše osećaš, ili imaš neke probleme, ili je, nedajbože, hrana loša!
Zamisli sada kako je meni koja ne jede meso, ne sme previše da jede jer mi se sve lepi na moje ne tako zmijsko telo i ne može mnogo da pojede i da hoće?! I posle zašto ne volim da idem na ručkove…
No dobro, sve mi je manje neprijatno, jednostavno i ljubazno kažem ne i odlučno ostajem pri tome, pa neka svako pomisli šta hoće. Drugačije samo idem protiv sebe.

By: elektrokuhinja

elektrokuhinja — Mon, 31 Mar 2008 16:15:06 +0000

O pa vi ste se baš isprovađali.
O hrani: ono što mene najviše nervira to je nutkanje. Valjda zato što sam malo mršavija, svi imaju potrebu da me nahrane. Redovno kad odemo kod nekog u goste, ne prođu ni dve rečenice a da me neko ne ponudi ili gledajući u moj tanjir kaže: pa ti ništa ne jedeš. Što je naravno potpuna laž. Ja jedem i to se obično na takvim ručkovima prežderavam samo da mi ne bi stalno prigovarali. No, mislim da je definitivno problem u mentalitetu naroda. Moraš se prežderati kako bi se najeo. Ne postoji ono-sad sam sita i ne moram više da jedem.