Iako mi je teško da kucam, jer mi je tastatura udaljena od stolice jedno pola metra i sedim na pola guzice – a ionako sam ukočen – pišem ovaj tekst, a baš o njoj. Zašto? Ona je kraljica bluza, boginja roka, dete cveća, jedna i neponovljiva DŽENIS DŽOPLIN!
Zaboga, ona je žrtvovala više od utrnute guzice i prostog fizičkog bola i neudobnosti, više od mene, više od vas i ostavila nam je sav svoj život i talenat u amanet. Potpuno se predala muzici i uplovila u naše male živote tako jaka, smela i velika, oplemenjujući rock and roll i obeležavajući 20. vek onako kako samo ona ume, beskompromisno i stoički. Neću od ovog teksta da napravim puku biografiju, želeo bih da svi znate kakav smo biser imali i izgubili ga, koliko nam je značio i koliko smo danas na gubitku jer je nemamo.
Rođena je 19. januara 1943. godine u nekoj selendri u kontinentalnoj Americi. Kao vrlo mala pokazivala je da nije poput ostale dece. Da, bila je ružno pače… i kao što to biva u pričama o ružnim pačićima, bila je drugačija. Bila je povučena i sama. U vreme rasnih previranja u SAD kompromituje se podržavajući prava afroamerikanaca. Pridružuje se beat pokretu i hipicima. Uživa u svojoj kreativnosti i hedonizmu – navlači se na speed i alkohol, kasnije i heroin. Godine 1966. osniva svoj prvi bend Big Brother & The Holding Company, i sa njima nastupa na Monterej festivalu (Monterey festival). Od tog momenta karijera joj vrtoglavo ide u visine i ona postaje zvezda. Da se razumemo, u to vreme nije baš lepo i lako za ženu da se bavi rok muzikom, a pogotovo da ima status raskalašne lake ženske koja uživa u pijančenju i drogama i pri tom psuje kao muško. Njen imidž jake bluz mame beše samo image, ona je uistinu bila nesrećna devojka koja je žudela za prihvatanjem i (ovo govorim iz iskustva) bilo joj je krivo što nije kao ostali.
Ok, postala je zvezda i svi su znali za nju, ali 4. oktobra 1970.godine (kada je trebalo da se pojavi na godišnjici mature u onoj svojoj selendri i svima kaže da su vezana goveda, a ona je, eto, uspela), pronašli su njeno beživotno telo u jednoj hotelskoj sobi u Kaliforniji. Imala je svež ubod na ruci. Heroinski overdose… a baš je trebalo da zasija pred onim seljačinama kod kuće. Trebalo je još štošta da nam pokaže, i mi nju da pokažemo vanzemaljskoj inteligenciji – da se pohvalimo… ali avaj, šta je tu je… možemo samo da je poštujemo i da opet zinemo kad je gledamo kako peva Ball&Chain. Ah da, i uvek možemo da priznamo kako smo sebični i neskromni.
Stvari koje ne treba propustiti: Ball&Chain, Summertime, Try, Maybe, Kozmic Blues, Me & Bobby McGee, sve ostalo.
Napisao Igor Ember
