Stvarno neverovatno. Htela sam da počnem ovaj tekst savršeno stručno. Znate kako to ide: prvo navedete reč transkribovanu na svoj maternji jezik, zatim otvorite zagradu i u nju stavite skraćenicu jezika iz koga je ta reč potekla, njen izvorni oblik, a zatim i objašnjenje na maternjem jeziku. Međutim, ja nisam mogla ovo da uradim. Evo i razloga.
Ova reč još uvek nije ušla u naše rečnike. Šta je stari Vujaklija znao o spemu? Nema je u Rečniku novih anglicizama. Niti u Rečniku slenga. Ni u najnovijem bestseleru Matice, u tako dugo pripremanom Srpskom rečniku. Samo u novom Rečniku stranih reči i izraza je naveden: spam (engl. spam, prvobitno fabrički naziv za mesni narezak), neželjena elektronska pošta, najčešće reklamnog sadržaja. Nedovoljno. Upotrebe spema su ipak višestruke.
Spem je svuda oko nas. Spem je ušao u našu stvarnost na mala vrata – putem mejla, i to onog neželjenog, bespotrebnog, zbunjujućeg. Onog koga odmah šaljemo u trash. Ili brišemo. Iako se ovaj termin i dalje najviše koristi u računarskim tehnologijama, okruženi smo spemom razne vrste.
Jedemo spem, oblačimo spem, naše navike su prezasićene spemom, iako toga često nismo ni svesni. Mi bismo najradije voleli ono: I don’t want any spam, ali bi to bilo fuj! Spem daje šmek. Spem je začin, nekima ključni. Misli su nam pune spema. Odnosi su puni spema. Civilizacija vrvi od spema. Spem je pun spema. Spem, spem, spem, speeeeem!
Pajtonovci su ovaj skeč snimili davne 1975. godine, daleko pre mog rođenja. Inspiraciju su dobili od tadašnjeg konzerviranog mesnog nareska, koji možete videti na slici. Mogu misliti koliko je ukusan, kada su mu namenili ovakvu ulogu. Ko bi rekao da će njihova šala biti tako proročka, da će biti upotrebljena u kompjuterskoj terminologiji i da će više od trideset godina kasnije celo društvo biti utopljeno u spem, možda i samo po sebi predstavljati spem. Samo, ko će njega baciti u trash?
Imate li vi dobru zaštitu od spema?
A evo i čuvenog skeča. With little spam in it.
