Da li vam je poznat onaj osećaj kada vam se neko dopada, a vi stojite vrlo blizu njega (ili nje) i razgovarate, ili mu (joj) samo gledate u oči, ili iščekujete da vas poljubi, a vama se kuva i ključa u stomaku, što ljudi od milošte nazivaju leptirićima?
E pa, meni nije. Lepo, kada se nađem u tako nekoj situaciji (a moram priznati da to davno beše, al’ sećam se ja… ), meni se gotovo tresu ruke i sve mi nešto bridi u grudima, a ni traga ni glasa nema ni od kakvih, nazovi, leptirića. Kako je nekome uopšte palo na pamet da osećaj nazove leptirićem; pojeo je leptira, šta li, pa zna. Da li bi, po tom istom principu, neki drugi osećaj trebalo nazvati po nekom drugom insektu ili životinji? Imam bubamare u nozi ili žapce u glavi? Verovatno bi me posmatrali poput ludaka koji ne zna šta priča. Ali zato su leptirići svima poznati i nije lud onaj ko ih ima.
E pa, uaaaaa za leptiriće. Zašto se misli da svako poznaje takav osećaj i da nisu potrebna nikakva druga objašnjenja, osim fraze – imati leptiriće. Ja inače ne osećam stomakom. To jest, ako uzmemo u obzir da su stanja izazvana adrenalinom ona koja proizvode efekat progutanih leptira onda, u mom slučaju, takva stanja prisutna su iskljičivo u predelu grudnog koša, tamo gde je srce, a ne tamo gde su pojedene sarme i ćevapi. Jedini osećaj za koji znam, a koji se dešava u stomaku, jeste onaj kada se jako, jako zavrtim na vrtešci (i pri tom imam deset godina) i imam utisak da su mi se svi unutrašnji organi izvrnuli naglavačke. E, to je jedini stomačni osećaj za koji znam, a da nije izazvan manjkom ili viškom hrane u njemu.
Dakle, smatram da je floskula o imanju leptirića u stomaku nastala kao posledica težnje da se jednim izrazom opiše veliki broj različitih stanja u kojima se može naći osoba sa povišenim nivoom adrenalina u krvi i blagom tremom. Ali je, čini mi se, njeno značenje postalo gotovo bukvalno, pa se ljudi čudom čude kada im kažete da ne znate ni za kakve leptirove, a verujem da ni moja, niti bilo čija baba, takođe ne zna. Na različitim osobama posledice unutrašnjih procesa manifestuju se na različitim delovima tela, i to nije uvek stomak.
Šteta je samo što ljudi češće koriste ovaj eufemizam, umesto da prosto kažu da su zaljubljeni, što bi i moja baba razumela. No, svako novo vreme sa sobom nosi nove jezičke izraze. Ko može znati kako su naše bake opisivale zaljubljenost i da li bismo mi to danas razumeli.
Ali, neke reči nikada neće izaći iz jezičke upotrebe i one imaju univerzalno i večno značenje, a zaljubljenost jeste jedna od njih. Bojim se samo da, s obzirom na današnje vreme ubrzanog životnog tempa i vrtoglavog tehničkog razvoja, reči više nemaju onu težinu koju su nekada imale i ljudi ih sve ređe i sve drugačije koriste. Možda sam staromodna, ali za mene efekat leptirića nikada neće imati to značenje kao što ga ima efekat zaljubljenosti.
I zato na sav glas kažem zaljubljena sam, a leptirići, što se mene tiče, mogu slobodno da odlete.
napisala Dragana Krstić
?
